Pošto smo popili kafu i doručkovali pod vinovom lozom u Arbakki kući, oprostili smo se od naseg domaćina i krenuli ka Rejkjaviku, da tako zatvorimo pun krug oko Islanda koji smo zapoceli 3. Jula.

Na 36 km od Rajkjavika zaustavili smo se da posetimo Tringvelir nacionalni park. U srcu ovog nacionalnog parka nalazi se najveće prirodno jezero na Islandu. Ovo je nekada davno bilo mesto na kome su se Islandske glavešine okupljale i donosile zakone. Bazaltne stene i reka koja puni jezero su ovde napravile pravu pravcatu prirodnu tvrdjavu. Skoro pa kao Kalemegdan :-).

Prirodnu tvrdjavu je prokopala rečica koja se uliva u jezero. Neverovatno koliko je pravilan taj bedem.

Na ovom mestu su se okupljale Islandske glavešine i donosile zakone, dok ih nisu prvo Norvežani a potom Danci porobili. I dan danas odavde vode planinske staze ka svim krajevima Islanda. Crkva i kućice su izgradjene u 19. i 20. veku, i danas služe kao jedna od rezidencija Islandskog premijera.

Ujutro smo napustili Lindartún farmu i uputili se prema sledećem prebivalištu, još jednoj kući za goste na farmi.

Na putu po Islandu odsedali smo na najrazličitijim mestima. Od klasičnih hotela do gostinskih kuća na lokalnim farmama. Turizam je na Islandu počeo da se istinski razvija pre 10-tak godina i farmeri imaju značajnu ulogu u njegovom razvoju. Odsesti na farmi je i prilika da se upoznaju lokalci i da se vidi kako oni žive.

Prvo smo se uputili ka Kerið krateru čije je jezgro vremenom ispunila voda i od njega napravila jezerce. Zimi, kada se zaledi, lokalci se tu klizaju. Za razliku od svih predhodnih dana našeg puta danas je već svuda bilo mnogo više turista. Nalazili smo se na 50-tak kilometara od Reykjavika sto je taman dovoljno blizu za autobuse da dovezu posetioce koji žele da na kratko osete Island.

Odatle smo nastavili do oblasti sa gejzirima u kojoj se nalazi i onaj po kome su svi dobili ime: Geysir. Na žalost on nije više toliko aktivan. Ali je zato tu bio još jedan gejzir, Skoggar. Turisti su u apsolutnoj tišini, sa telefonima i kamerama “na gotovs” čekali da obeleže gejzirsku erupciju koja se pojavljivala na 5-10 minuta. Očekivala sam više gejzira na Islandu. Reč gejzir inače potiče iz Islandskog jezika.

Posle gejzira smo nastavili prema Gullfoss vodopadima. Ime im znači “zlatni vodopadi” i ja bih rekla da se na fotografijama vidi neki zlatkasti sjaj. Nije bilo duge jer nije bilo sunca iako je to kažu česta pojava na ovom vodopadu koji snažno raspršuje vodu po svojoj okolini. Toliko da nam nije bilo jasno da li smo mokri od kise ili od vodopada.

Pred veče (što je ovde relativan pojam, jer dan leti traje i do 22 sata) stigli smo u naše novo prebivaliste, Arbakki kuću ( što znači na obali reke). Ja sam bukvalno izjurila iz auta kada sam videla paprike, paradajz i smokve u stakleniku!!! Na zastakljenoj terasi uz kuću skoro pa zrelo groždje. Božuri, nana, nisam mogla da verujem da sve to raste na Islandu. Naš domaćin, Magnus, baštovan, intersantan tip. Ima 19 konja. Iako je živeo i putovao van Islanda vratio se na Island jer nije mogao bez svojih konja. Ovaj kraj je inače pun staklenika, u kojima zahvaljujući geotermalnoj energiji uspešno gaje paradajz, krastavac i papriku. U ostatku Islanda do sada smo vidjali da gaje samo seno.

Krompir, šargarepa i rotkva takodje uspevaju u ovom kraju i osnova su ovdašnje ishrane uz ribu i jagnjetinu. Pečurke su takodje zastupljene u ovdašnjoj kuhinji jer im ne treba sunce.

Da na Islandu nije sve baš idealno kao što na prvi pogled izgleda, pričao nam je Magnus. Veliki proizvodjači povrća polako istiskuju male, tako da i on, na žalost, planira da ukloni svoje staklenike i da se potpuno posveti svojim konjima.

Kerið krater

Geysir

Erupcija gejzira…

Temperatura vode je izmedju 80 i 100 ºC.

Mali (majušni) gejzir

Gullfoss vodopadi

Gullfoss vodopadi video

Arbakki

15 juli je bio najkišovitiji dan na našem putu po Islandu. Ali plan je plan i ni kiša nije mogla da ga mnogo promeni.

Ujutru smo popili kafu u lepoj kući za goste pri farmi Lindartún gde smo spavali. Nadali smo se da ćemo usput naći mesto za doručak, ali to nije bio slučaj. Imali smo oko 80-tak kilometara vožnje do Vik-a i čuvenih crnih plaža. Prvo smo obišli svetionik sa kog se pružao pogled na okean koji je belim talasima udarao u plaže crne od vulkanskog peska. Veoma dramatičan pejzaž. Odatle smo se spustili do same plaže koja je uokvirena neobičnim vertikalnim bazaltnim stenama.
Zorana je stigao talas i natopio mu cipele vodom, a ja sam već bila toliko gladna te smo se brže bolje sklonili u obližnji restoran na vruću čorbu i kroasane. Dopada mi se što Islandjani uvek imaju neku supu na repertoaru restorana. Em volim supe em me lepo zagreju.

Pošto smo se okrepili, nastavili smo prema Skogafossu, još jednom od mnogobrojnih, ali uvek iznenadjujuce različitih vodopada.
Popeli smo se par stotina metara strmim stepenicama do vrha vodopada. Zoran je krenuo da se zabavlja fotografisanjem sa filterima ali je kiša imala druge planove. Morali smo da odustanemo i krenemo dalje. Trebalo je po planu obići još jedan vodopad i Þórsmörk, kraj sa lepim pejzažima i vidicima ali smo odustali zbog kiše.

Umesto toga krenuli smo tragovima sunca koje se tu i tamo pojavljivalo medju oblacima. Tako smo stigli do Glugafoss-a sasvim slučajno pa smo i njega obišli. Potom smo se uputili na tradicionalnu islandsku jagnjeću supu u obližnji restoran, koji je takodje i umetnička galerija u kojoj prave grnčariju od vulkanskog peska. Restoran i čorba su nam ostali u lepom sećanju.

Durhólaey svetionik i Reynisfjara plaža

Oko plaže su bazaltne stene u prepoznatljivim stubovima.

Skógafoss vodopadi

Do vrha vodopada penje se sa 527 stepenika.

Od vrha vodopada počinje jedna od najlepših planinarskih staza na Islandu, koja vodi do Þórsmörk-a. Na samom početku je veliki broj vodopada. Planirali smo duže planinarenje ali je kiša bila neumoljiva.

Glugafoss vodopadi

Gornji deo vodopada pravi jezerce koje se posle preliva preko donjeg dela.

U restoranu u Hvolsvöllur-u zatekli smo dobrodošlicu i na našem jeziku!

Heimaey ostrvo, jedino nastanjeno ostrvo od svih Westman ostrva na južnom Islandu, je najjužniji, i ako se izuzme sam Rejkjavik, najrazvijeniji deo Islanda.  Učestvuje sa 12% u ribarstvu celog Islanda. 1973. godine se dogodila vulkanska erupcija na ostrvu koja je promenila i izgled samog ostrva, gradića (Vestmannaeyjar) i njegove luke. Oko 500 kuća je srušeno, ali na sreću niko nije nastradao što govori o tome koliko su Islandjani organizovani. Na žalost, kiša je padala sve vreme, tako da smo veći deo ostrva obišli samo kolima.

Interesantna priča je i da su negde u 16 veku Alžirski gusari došli do ovog ostrva i odveli jednu polovinu stanovnika u belo roblje. Vrlo ih se malo kasnije vratilo na ostrvo. 

Vestmannaeyjar

Jedini gradić na ostrvu. Ima mali akvarijum u kome se brinu o 2 beluga kita i puffin-ima koji ponekad zalutaju u gradić pa ih deca donesu u akvarijum. 

Luka sa kraterom u pozadini

Zemlja sa desne strane na slici nije postojala pre erupcije 1973. godine. Polivali su lavu morskom vodom ne bi li je ohladili i zaustavili njeno kretanje i opasnost da im zatvori luku. Srećna okolnost je da su dobili luku koja je bolje zaštićena nego što je bila pre erupcije, ali to je bila puka slučajnost.

Na južnom kraju ostrva je rt, kažu da je to i oficijelno najvetrovitija tačka na Islandu. Mi iskreno nismo primetili neku razliku. Na južnoj obali je svugde jako vetrovito!

Puffin-i

Na ostrvu se nalazi i jedna od najvećih kolonija puffin-a na Islandu. Te ptice Interesantno izgledaju sa kljunom koji menja boju zavisno od toga da li je sezona parenja ili ne, nezgrapno lete mašući krilima 400 puta u minuti, ali su vrlo dobri plivači i gnjurci. Oni nadju svog partnera, izlegu mlade i zajedno se brinu o njima. Kada dodje vreme migracija, tipično na sever u predele bogate ribom, razdvoje se mužjak i ženka, ali se sledeće godine opet sastanu na istom mestu. Ima mnogo misterija o njhovim migracijama, a i o tome kako se prepoznaju kada se ponovo sretnu. Ako se desi da jedan partner zakasni, onaj drugi ume da nadje novog partnera. Ali ako se stari partner vrati, nastaje borba. Kažu da je u aprilu bilo mnogo okršaja u ovoj koloniji.

Na vrhu kolonije su izgradili zelenu drvenu kućicu u koju može da se udje samo sa jedne strane, i ima prozore sa ostalih strana za posmatranje puffin-a. Oni se tako ne uznemiravaju, a ljudi mogu da im pridju vrlo blizu.

Kolonija puffin-a. Grade svoje kućice u zemlji i organizovani su oko svoje uske zajednice, ženka, mužjak i mladunče.

Kljun im je obojen jarkim bojama u sezoni parenja. Što je veći i jače obojen, to je mužjak “perspektivniji”! A baš su pozeri!

Slikanje iz kućice!

Seljalandsfoss i Gljúfrafoss (Gljúfrabúi) vodopadi 

Na povratku su nam ova dva vodopada bili uz put, pa smo ih obišli. Svaki je interesantan na svoj način. Ispod Seljalandsfoss vodopada može da se prodje  (normalno, izadjete kao da je neko sručio kantu vode na vas). A Gljúfrafoss je vodopad koji pada kroz procep u steni.

Na Islandu kažu: Ako ti se ne dopada vreme, sačekaj 5 minuta. Mislimo da to prevashodno važi za Južni Island. Vec na putu za Hofn, vreme je postalo oblačno, a iznad glečera su se nadvili crni oblaci. Kiša pada pa prestane, nekada predje u pljusak, pa prestane i tako stalno. Sigurno je da prisustvo glečera uz južnu obalu utiče na klimu. Islandjani kazu da “nemaju zimu” na jugu, prevedeno, nemaju snega i temperatura se zimi ne spušta ispod -10°C. Ali dan traje jedva 4 sata. Ne znam po čijoj još definiciji bi se to nazvalo da nema zime.

Danas smo se peli na jedan od ogranaka Vatnajökull glečera. Ima ih 30, a ovaj je jedan od strmijih. Došli smo do jedno 300-350m nadmorske visine, za više nije bilo vremena (a ni snage). Penjanje može biti opasno jer je glečer pun pukotina koje stvara voda, i koje nekada idu i do samog dna glečera. 

Zatim smo obišli jedan interesantan kanjon, Fjaðrárgljúfur. Nastao je navodno u ledenom dobu, kada se glečer povlačio iz doline i sa morske obale. Kasnije je kreirano jezero iznad kanjona, i rečica iz tog jezera ga je dodatno produbila. Stene koje su ostale su kao prepreke, kao da su tu da uspore rečicu.

Vatnajökull glečer

Spremni za avanturu!

Fjaðrárgljúfur kanjon

Danas smo obišli Jökulsárlón lagunu sa glečerima, a ostatak dana smo planinarili po nacionalnom parku Skaftatell. Dok nas je na severu Islanda pratilo divno sunčano vreme (netipično za Island), na jugu nas je dočekalo tmurno veme sa niskim oblacima i povremenom kišom. 

Jökulsárlón laguna

To je jedna od najvećih laguna na jugu Islanda. Izuzetna je i po tome što je povezana sa morem, pa je voda mešavina slatke i slane vode. Morska voda kao teža pada na dno, i izivire na površinu pri samoj ivici glečera što doprinosi tome da je temperatura vode kod glečera za nekoliko stepeni viša nego u sredini lagune. Sante leda se konstantno odvajaju od glečera, a zatim dok plutaju lagunom, povemeno se i prevrnu. Kada se odvoje od glečera ili se prevrnu imaju diskretno plavu boju zato što je led od koga je napravljen glečer bez kiseonika (kiseonik je istisnut pod pritiskom), a kako ih sunce ugreje i površinski sloj se otopi, njihova boja prelazi u belu. Led se na glečerima stvara na visinama preko 1000m, gde je stalno dovoljno hladno. Taj led zatim polako klizi ka laguni. Procena je da su sante leda koje se sada odvajaju od glečera nastale pre 600-1000 godina.

Inače Vatnajökull je najveći glečer u Evropi, i zauzima oko 8% teritorije Islanda. Procenjuje se da će nestati za 250 godina, rezultirajući u porastu globalnog nivoa mora za 1cm. Kada bi se taj glečer (samo je 1/10 glečera vidljiva iznad površine) rasporedio po celoj površini Islanda, dobili bi sloj leda od 35m.

U laguni smo naišli na mnoštvo foka, i čak smo mogli da im pridjemo vrlo blizu.

Opet smo se obukli kao mali medvedi…

Ali je zato naš kapetan goloruk. Mi se smrzli, a on…

Jedan “prst” glečera se spušta u lagunu

Ako imate neku ulogu na filmu za mene, molim vas javite…

Znam sve da radim…

Imamo goste?

Imamo i celu ekipu za film ako je potrebno…

Nemojte zaboraviti na mene!!!

Uhhh, baš su dosadni.

Bila je tu i jedna porodica patkica!

Skaftatell Nacionalni Park

Ovaj nacionalni park je deo Vatnajökull nacionalnog parka. Ima jako lepe i uredjene staze za planinarenje, a i nekoliko poznatih vodopada. Mi smo planinarili do Svartifoss vodopada, koji nas baš i nije impresionirao, obzirom na sve vodopade koje smo videli na severu. Zatim smo nastavili do Sjónasker vidikovca i potom se spustili u dolinu. 

Sutra idemo na penjanje po jednom od glečera u ovom parku.

Ne baš impresivan Svartifoss vodopad. Valjda je interesantan po crnim bazaltnim stenama oko njega ali mislim da smo videli mnogo lepše vodopade. 

Kako perete kola na Islandu?

Verovatno se pitate otkud sad ovo?  Bitno je jer mnogo puteva nije asfaltirano, što zbog količine saobraćaja, što zbog vremenskih uslova. Rezultat su kola koja su stalno prašnjava, da ne kažem da ne vidite ništa kroz zadnje staklo. Kada tome dodate zilione (ili zilione ziliona) bubica koje vam se stalno lepe na šoferšajbnu (lepa srpska reč), nadam se da je sve jasno.

U početku smo tražili na pumpama vodu da operemo vetrobransko staklo, ali avaj, nema. Dok nismo shvatili da pored pumpe postoje česme sa prikačenim crevima i četkama čija je namena upravo to, da operete cela kola, a ne samo vetrobransko staklo. Normalno, to je besplatno jer je potreba očigledna. Kako to izgleda, vidite na slikama 🙂

I na kraju konji

Jutros dok smo vozili od Höfn-a ka laguni, na put nam je izašlo nekoliko konja. Jedan se baš bio zainteresovao za naš auto, verovatno je osetio so sa puta. (na primer na Aljasci ne posipaju puteve solju jer u protivnom bi se losovi (“moose”) skupili na putevima i napravili zastoj. Svaki od njih ima bar 300kg, tvrdoglavi su, teško ih je skloniti sa puta a velika su opasnost). Elem dok mi tako čekamo da se konji umilostive i propuste nas, dodje jedan Islandjanin, par puta potapša rukama i oni se odmah razbezaše. Baš smo city slickers.

Baš je ukusno…

Zanimljivo…

Danas smo prvo otišli do malog gradića Seyðisfjörður na istočnoj obali. Do tog gradića dolazi feri iz Danske, ali je to u stvari mala umetnička kolonija koja nas je iznenadila slikovitošću. Interesantan je bio i put do Seyðisfjörður-a, morali smo da predjemo jedan planinski masiv. Na vrhu je usred bezbrojnih malih lednika jezero napravljeno zbog hidroelektrane. I ti mali lednici su se čarobno ogledali u tom jezeru. Kada smo silazili ka gradiću naišli smo na nekolko lepih vodopada. Ali tek kada smo se vraćali videli smo svu lepotu te rečice što se spušta ka moru kod Seyðisfjörður-a i na čijem toku su bezbrojni vodopadi. 

Put ka Höfn-u nas je vodio kroz jedan dugački tunel (~7km) i onda pored obale.  Zastali smo na Stokkness poluostrvu i slikali Batman planinu, ali je vetar jako duvao i nije bilo nimalo prijatno.

Ostatak puta provešćemo na južnom Islandu i u Rejkjaviku. Inače, do sada smo prešli oko 3000km!

Gufufoss,vodopad koji smo videli dok smo se spuštali u Seyðisfjörður. Kada smo se vraćali, shvatili smo da je to samo jedan u nizu vodopada na toj rečici.

Glavna ulica u Seyðisfjörður-u

Uvalica u Seyðisfjörður-u

Put ka Höfn-u

“Batman” planina kada se prilazi Höfn-u…

… i sa Stokkness poluostrva

Pašnjaci sa tek pokošenim senom …

… kao i neizostavne Islandske ovce, koje pasu slobodno svuda, a često se šetaju i odmaraju i na samom autoputu …

 Odlučili smo da danas samo posetimo Stuðlagil kanjon, i da preskočimo puffin-e (vožnja do Borgarfjörður Eystri-a traje oko 2.5 sata po neasfaltiranim putevima, i sve to da bi pogledali puffin-e 15 do 30 minuta, ne vozi nam se toliko, do sada smo već prešli oko 2500km!) pošto smo ih videli juče, a ići ćemo i na Westman ostrva koja su njihova glavna baza. Treba nam odmor i vreme da sredimo utiske i slike 🙂 . 

Stuðlagil kanjon nas je fascinirao lepotom. To je dolina reke Jökla. Naime, ta reka teče sa Vatnajökull glečera (najvećeg glečera u Evropi, koji zauzima oko 20% teritorije Islanda, posetićemo ga sledeće nedelje), i prokopala je dolinu i kanjon dok je nisu preusmerili zbog hidroelektrane. Danas je nivo reke mnogo niži, ali je zato kanjon došao do izražaja. Kanjon je specifičan zato što se sastoji od bazaltnih stena, koje je reka odronila u vrlo pravilnim stubovima. Izgleda kao da su ga kamenoresci klesali (identičan fenomen kao i kod Aldeyjarfoss vodopada koje smo posetili pre dva dana). 

Stuðlagil kanjon video

Planirali smo da ujutro obidjemo Jökulsárgljúfur kanjon, sa nekoliko vodopada a zatim odemo do Husavika gde ćemo se ukrcati na brod i obići zaliv zapadno od Husavika u potrazi pre svega za kitovima.

Jökulsárgljúfur kanjon je najdublji kanjon na Islandu. Isklesala ga je reka Jökulsá á Fjöllum. To je druga po dužini reka na Islandu (206km) i teče sa največeg glečera Vatnajökull ka severu ostrva. Reka je mutna jer nosi puno sitnog glečerskog peska. Obišli smo 3 vodopada, od kojih je Dettifoss najveći i najpoznatiji. Visok je oko 45m, a širok oko 100m. Debata je da li je to najveći ili drugi po redu (po zapremini vode) vodopad u Evropi. Oko 1km uzvodno od Dettifossa je Sellfoss, koji je visok samo oko 10m, ali je veoma širok i na svoj način interesantan. Treći vodopad je Hafragilfoss i nalazi se nekoliko km nizvodno, ali u poredjenju sa prva dva nije baš mnogo interesantan.

Zatim smo obišli Ásbyrgi kanjon na severu. U stvari to su litice u obliku potkovice i geološki nije potpuno jasno kako su nastale. Jedna pretpostavka je da je tuda išao kanjon reke i da su to možda davno bili vodopadi, a da se zatim korito prilikom nekog zemljotresa ili kataklizme izmestilo, i ostao neobičan oblik litica. Po mitologiji (poznate Islandske sage), neki bog je jahao sa svojim konjem, i na tom mestu je ostao trag konjske potkovice. U svakom slučaju danas je tu jako plodno zemljište i park gde smo videli ubedljivo najviše vegetacije na Islandu.

U Husaviku smo se ukrcali na brzi gumeni čamac sa još desetak ljudi i krenuli u “lov na kitove”. Obukli su nas u skafandere kao male medvede.  Prednost takvog čamca je što je vrlo agilan i brz, pa smo videli mnoštvo životinja, više nego bilo gde do sada. Obišli smo prvo ostrvce sa velikom kolonijom puffin-a, a zatim se uputili u potragu za kitovima. Videli smo prvo “pilot” kitove, koji su istini za volju više delfini nego kitovi, zatim smo pratili nekoliko “humpback” kitova, i na kraju nekoliko grupa delfina. 

Interesantna je priča za “humpback” kitove. Oni su dugački od 13-16m, ženka teži oko 40, a mužjak oko 30 tona. Dnevno pojedu oko tonu planktona. Ženka ide sa severnog Islanda do Kariba da rodi svoje mladunče. Razlog je jednostavan, mladunće se rodi bez zaštitnog sloja masti, i ne bi moglo da preživi u hladnoj vodi Islanda. Ženka svoje mladunče doji sa oko 600L mleka dnevno dok ne bude sposobno za put u hladnije krajeve. Ali u Karibima nema tih planktona, tako da ona sve vreme ne jede, već samo troši svoje rezerve. Ona oslabi i do 10 tona dok se ne vrati na severni island sa mladunčetom. Magi se ne poziva za džabe na kitovo mladunče…

Dobro smo se nakupili zime za vreme vožnje čamcem, pa smo posle večere otišli u geotermalni bazen gde smo se lepo zagrejali.

Dettifoss vodopadi

Dettifoss vodopadi video

Dan je bio prelep, i kada smo došli na Dettifoss vodopade, pojavila se duga od raspršavanja vode…

Onda smo je uhvatili..

Osvanuo je divan dan, kazu vrlo netipičan za Island čak i leti. Krenuli smo iz Siglofjordura ka Myvatn-u, jezeru koje se nalazi na visoravni sa puno vulkanske aktivnosti (“highlands”). To će nam biti baza za sledeća dva dana.

Na putu ka Myvatn-u, posetili smo na kratko Akureyri a zatim smo obišli Aldeyjarfoss i Godafoss vodopade. Po dolasku na Myvatn, pošto smo imali vremena, popeli smo se na Hverfjall krater i obišli Dimmuborgir, park čudnih struktura koje je lava napravila prilikom erupcije pre 2500 godina, iskreno ne baš preternao interesantan.

Akureyri

Akureyri je simpatičan mali gradić gde smo predahnuli na putu za Myvatn. Dan je bio divan, a gradić pun mladih i dece koji su očigledno srećni zbog prelepog vremena.

Aldeyjarfoss vodopadi

Aldeyjafoss vodopadi su visoki oko 20m, a najpoznatiji su po bazaltnim stubovima koji se nalaze oko vodopada. Ti stubovi su vrlo pravilni, kao da ih je klesala ljudska ruka. Objašnjenje je da kako je lava tekla, ona se i hladila u slojevima, i odatle potiče ta pravilna struktura bazaltnih stena. Kasnije je reka svojom snagom isklesala kanjon i odvalila te stene u pravilnim linijama.

Aldeyjafoss vodopadi video

Goðafoss vodopadi

Ove vodopade zovu i vodopadima Bogova, navodno zato što je oko 1000. godine tadašnji vladar Islanda bacio lutke paganskih bogova u vodu da bi uveo hrišćanstvo.

Goðafoss vodopadi video

Hverfjall krater

Na Myvatn visoravni postoji mnoštvo kratera, odlika jake vulkanske aktivnosti. Popeli smo se na Hverfjall krater, jedan od najvećih. U prečniku ima oko 1000m, a erupcija u kojoj je nastao desila se pre 2500 godina (oko 500 godina pre Vezuva 🙂). Okolina jezera je interesantan miks vulkanskih stena, kao i pašnjaka u oblastima do kojih lava nije stigla.

Hverfjall krater video

Dimmuborgir