Po povratku iz Kapadokije, ostali smo jedan dan u Istanbulu i obišli Vaseljensku Patrijaršiju, kao i patrijaršijsku katedralu Svetog Djordja. Zatim smo prošetali krajem Fener u kome se Patrijaršija nalazi.
Author: Zoran
Proveli smo vikend u Istanbuli sa Jasminom i Milentijem. Oni na putu za Ameriku, a mi na putu za Kapadokiju sa planinarima Jelenka!
Kapali čaršija
Na samom jugu (najjugozapadnija tačka Evrope), nalaze se dva rta, St. Vincent sa svetionikom i Sagres sa tvrdjavom iz 16. veka. To je kraj (ili početak) Evrope o kome Portugalci toliko pevaju u svom čuvenom fado-u.
Sagres – tvrdjava iz 15.veka. Sagradio ju je princ Enrike Moreplovac (“Henry the Navigator”) na početku najslavnijeg perioda u Portugalskoj istoriji, doba otkrića (“Age of Discovery”).
Prespavali smo u okolini Saleme. Sledećeg dana smo nastavili uz Algarve obalu ka Španiji i Sevilji. Put nas je vodio preko malog gradića Carvoeiro i mesta Faro koje je centar Algarve regiona.
Algarve obala je mnogo razvijenija nego Alentejo (zapadna obala Portugala). Sve je podredjeno turizmu, jako puno se gradi, i začudilo nas je koliko ima Amerikanaca. Na ulici čujete samo američki engleski. Već dugo se u Americi dosta priča o Portugalu kao idealnoj destinaciji za penzionisanje. Sa svim što se dešava, možda i ne treba da nas čudi. A na sam izbor nemamo prigovora…
Carvoeiro po topologiji dosta podseća na Ulcinj!
Ulazak u stari deo gradića Faro.
Katedrala se nalazi na glavnom gradskom trgu i izgradjena je krajem 13. veka.
Napustili smo Portugal i krenuli ka Sevilji. Put nas je dalje vodio ka Jaénu i Valenciji. Kroz prelepu Andaluziju vozili smo regionalnim putevima i uživali u beskrajnim maslinjacima.
Stigli smo u Sevilju predveče i večerali u jednom interesantnom restoranu (“Pepe Hillo”). To veče smo se prvi put čuli sa Mašom, bila je razočarana što se nismo vratili sa sastanka sa prijateljima, i oduševljena volovima na zidu! 🙂
Ujutro smo prošetali Seviljom, obišli katedralu (najveća gotska katedrala na svetu, veća je i od Aja Sofije), i arhiv Indijskih otkrića (Archivo General de Indias) i zatim nastavili ka Jaén-u.
Seviljska Katedrala… Kristofer Kolumbo i njegov sin su sahranjeni u katedrali, kao i Ferdinand III od Kastilje, kralj koji je osvojio Sevilju od Mavara.
U arhivu Indije u Sevilji naišli smo na pano o svim unirvezitetima srednje i južne Amerike koje su Španci osnovali, počevši od 16. veka. U Santo Domingu, Dominikanska Republika, osnovan je unirvezitet 1538. godine.
Put nas je dalje vodio preko Rondo-a i Karmone. Na žalost nismo imali mnogo vremena za obilazak, posebno Rondo-a. Andaluziju ćemo staviti na listu za jedan duži put…
Napokon smo stigli u Jaén. Kao i većina mesta u Andaluziji, gradić je smešten na vrhu brda. Čuven je po katedrali iz 16. veka.
Iz Valencije smo nastavili duž obale do Lloret del Mar.
Valence sam po sebi ne bi zaslužio nikakvo posebno spominjanje. Ono što name je bilo interesantno je što su se razni restorani na glavnom gradskom trgu lepo organizovali, kod jednoga naručite piće, kod drugoga klopu, kod trećega kafu… I uživate uz svirku lokalnog benda.
U Sestriere smo svratili bez nekog velikog prethodnog plana. Sačekala nas je velika gungula. Tog dana se u Sestriere-u završavala biciklistička trka oko Italije, čuveni Giro d’Italia.
Malo smo predahnuli, i nastavili dalje. Čekao nas je put do Milana i sutradan do Portoroža. Proveli smo na putu 3 nedelje, prešli preko 6000 km, spavali u 14 različitih kreveta, i uželeli se svoje kućice.
Odmah smo morali da vidimo igralište!!!
Maša obožava plaže. A ima ih mnogo…
Pravi junak, svuda nas je vodila.
Pregovaramo oko cene Mašinih nožica, trebale nam za večeru…
Obavezni sokić posle vrtića
Naš vodič!
Najzapadnija tačka Evrope
Pravi mali truper!!!!
Kapija ispod koje se navodno Duško Popov (Džejms Bond) sreo sa svojim kontaktom iz Abvera (Estoril, Dejan Tiago Stankoviċ)
Pogleed sa tvrdjave São Jorge. U pozadini je most 25. septembra (dan karanfil revolucije) preko reke Težo (Tajo).
Pogled na Lisabon i tvrdjavu São Jorge sa vidikovca “Miraduro de São Pedro di Alcântara”
Domaćin na tvrdjavi.
Unutrašnjost Lisabonske katedrale Sa
Ascensor Gloria – čuveni žuti tramvaj.
Kula Belem
Manastir Jeronimos
Ispred spomenika otkrićima. Sa jedne i sa druge strane su statue značajnih osvajača iz portugalske istorije uključujući Vaska de Gamu i Magellana. Na samom vrhu je statua Henrija (Henry the Navigator), vladara za koga se smatra da je pokrenuo portugalska istraživanja
Kakve sardine želite?
Fado. Očajna fotografija ali jedina koju imamo
Pogled na Lisabon, reku Težo i most 25. septembra.
Crkva u okviru muzeja keramike (Museu Nacional do Azulejo)
Ulaz u muzej
Nacionalna palata
Sintra
Obišli smo 3 palate, Nacionalnu palatu, palatu Pena i palatu Regaleira.
Nacionalna palata je najstarija palata u Portugalu. Delovi su izgradjeni još u 10-11 veku kada su ovik krajem vladali Mavari. Današnji izgled palata je dobila tako što su delovi dogradjivani kroz istoriju..
Nacionalna palata u SIntri. DImnjaci su slični onima koje smo videli u Santiago de Compostela.
Nisu bili baš visoki…
Grandiozna palata Pena je na samom vrhu i dominira celom oblasti. Na tom mestu je bio manastiir koji je porušen u zemljotresu 1755. godine. U 19. veku, tu je izgradjena kraljevska rezidencija sa prelepim vrtom.
Pena palata
Ulaz u Pena palatu
Bogato ukrašene odaje
Palata Regaleira je na velikom imanju Quinta da Regaleira, i najpoznatija je po svom vrtu i bunaru (Initiation Well).
Regaleira palata
Bunar, kao kula ugradjena u zemlju.
Da li ste za Sangriju?
Meni iz House of Wonders
Pogled na Setubal sa ferija
Prvi put na brodu/trajektu…
Setubal
Naših ima svugde… Nekima ide bolje nego drugima.
Živelimo!!!!
Avignon
Avignjon je mali gradić u Provansi koji leži na Roni. Početkom 14. veka bio je sedište papa i imao mnogo širi i veći uticaj u katoličkom svetu od Rima. Kasnije se taj uticaj izgubio i sama papska rezidencija, koja je mnogo monumentalnija gradjevina od katedrale, je promenila mnogo namena kroz istoriju da bi joj se danas polako vraćao originalni izgled. Obišli smo i čuveni most Pont d’Avignon (tačnije ono što je ostalo od njega, 4 od originalnih 21 nosećih stubova).
Katedrala (levo) i deo papske palate.
Papska palata.
Malo smo i uživali.
Šta reći….
Jeca u raju – vrtovi papske palate
Pogled na Avignon iz papske palate.
Dimnjak u kuhinji papske palate (jedna manja kuhinjska napa). Slicne dimnjake smo posle videli u Portugalu, u Sintri.
Mala kapelica na jednom od stubova mosta
Bielsa (Španija)
Da bi došli do Bielse, planinskog sela u Pirinejima, morali smo proći kroz 3km dugačak tunel. Ulazak u tunel u Francuskoj je na 1800 mnv, a izlazak u Španiji na samo 800 mnv. Bielsa je malo, uspavano selo, bar u maju kada smo ga posetili, ušuškano medju vrhovima Pirineja. Priroda je divna a oštar planinski vazduh nas je probudio i osvežio nas pred put.
Jutro je bilo divno, pa smo prošetali oko sela.
Pamplona
Put nas je vodio od Bielse ka Pamploni i zatim ka Bilbao-u. Pamplona je čuvena po uličnoj trci sa bikovima, koja je deo višednevne fešte za praznik svetog Fermina u julu. Zastali smo da posetimo arenu u kojoj se čuvena trka završava. Inače ta arena se regularno koristi za koridu.
Ručali smo tapas u malom restoranu i u razgovoru saznali još jednu interesantnu stvar: naime kada se izadje uveče posedi se u jednom restoranu, pojede par tapas i popije nešto, zatim se promeni mesto, sretnu se novi ljudi pojede se i popije još malo i tako sve dok ste još uvek gladni. Mi smo to nazvali “tapas hoping”.
Čuvena arena u Pamploni. Hemingveju koje je proslavio Pamlonu u svojim delima, postavili su spomenik ispred same arene.
Izložba plakata za feštu u muzeju
Gugenhajmov muzej je arhitektonski zaista impozantan i interesantan. A što se postavke tiče, deluje da ima od svega po malo, od moderne umetnosti i multimedijalnih postavki do slika i skulptura. Procenite sami.
Cudillero
Iz Bilbao-a smo nastavili severnom obalom Španije ka Santiago de Compostela. Iznenadili su nas pejzaži kao i ogroman broj vetrenjača za generisanje struje. Pejzaži su takvi da smo ponekad imali utisak da smo u severnoj Evropi, a ne Španiji. Sve je puno vode i zelenila. Očigledno, klima je vlažna i kišovita. Zastali smo da predahnemo u malom ribarskom seocu Cudillero.
Santiago de Compostela
Santiago de Compostela, glavni grad Galicije, je bio naše odredište četvrtog dana. Santiago de Compostela se smatra trećim najvažnijim gradom katolika, posle Jerusalima i Rima. U njemu se čuvaju relikvije jednog od 12 apostola, svetog Jakova Zabedejeva starijeg (St James the Great) koji je i zaštitnik Španije.
Legenda kaže da kada ga je car Herod ubio i odsekao mu glavu, vernici su njegovo telo postavili u čamac i otisnuli ga na more. Glava je po tom predanju i dalje ispod oltara Jermenske crkve u Jerusalimu. Čamac je plutao morem da bi se napokon nasukao na obale Španije. Njegovi učenici su ga tu i sahranili da bi u 9 veku njegovi ostaci bili pronadjeni i preneti u Santiago de Compostela. Od tada je Santiago de Compostela centar velikog hodočašća putem svetog Jakova (St James Way) na koji se godišnje uputi više od 100,000 vernika stazama koje idu iz svih krajeva Evrope. Sv. Jakov se smatra i zaštitnikom Španije.
Velicanstvena katedrala na ogromnom glavnom gradskom trgu
Unutrašnjost katedrale odražava bogatstvo kolonijalne Španije.
Znak za put sv. jaokova, našli smo ga u Avinjonu, Bilbau, Portu, na Costa Bravi…
Odseli smo u najstarijem hotelu na svetu, Parador Santiago de Compostela. To je “hospital” odnosno hotel u kome su odsedali hodočasnici još od 15. veka. Danas je preuredjen u luksuzan hotel, ali je zadržao stari izgled. Inace Parador je lanac hotela, od kojih su mnogi u istorijskim gradjevinama, zamkovima, tvrdjavama, samostanima…
Fasade sa pločicama. Razlog je velika vlaga.
Na ulazu u deo grada koji se zove Ribeiro. U pozadini se vidi most koji je gradio Ajfelov inženjer u isto vreme kada je gradjena Ajfelova kula u Parizu.
Maui je poslednje ostrvo koje smo obišli, turistička meka sa razlogom, jer su plaže na Maui-ju najlepše od svih koje smo videli. Bezbrojne male uvalice sa prirodnim rastinjem u zaledju.
Maui je ostrvo dva vulkana i uvale izmedju njih. Manji vulkan Mauna Kahalawai je na zapadnoj strani ostrva dok se veličanstveni Haleakalā sa svojih 3055mnv uzdiže iznad istočne strane ostrva. Ime u prevodu znaci “kuća sunca” zato što sunce izlazi “tačno” iznad vulkana (ako ste na zapadnoj strani ostrva).
Nekada je Maui sa ostrvima oko njega (Kaho’olawe, Lānaʻi i Moloka’i) bilo jedno ostrvo (Maui Nui), dok tektonska pomeranja, erupcije i zemljotresi nisu učinili svoje. Rezultat je da je more izmedju ostrva oko Maui-ja relativno plitko i toplo, na zadovoljstvo oko 10-12000 kitova grbavaca (“humpback whales”) koji zimi migriraju tu sa Aljaske kako bi našli svog para ili rodili mladunče. Mi nigde nismo videli toliko kitova, ni na Islandu ni na Aljasci, jednostavno oni su svuda oko vas.
Obišli smo Maui uzduž i popreko, popeli smo se na Haleakalā vulkan, obišli zapadnu obalu ostrva od Kapalue na severu, do Makena parka na jugu, vozili čuvenim putem za Hanu, na severu ostrva, sa 617 krivina i 56 mostova (od kojih su 40 i nešto u jednom pravcu) sa mnoštvom vodopada uz put, bili na tradicionalnoj havajskoj gozbi (Lu’au), i gnjurali oko malog ostrva Molokini u divnoj, bistroj i toploj vodi.
Svuda beskonačne pešane plaže…
Čuvar plaže na Havajima!
Mi smo na Mauiju proslavili 35. godišnjicu!
Zalazak Sunca iznad Lanai-ja
Desno: Zdrav doručak!
Dole: Tradicionalna havajska gozba/proslava (lu’au).
Vulkan Haleakalā – još uvek je aktivan. Poslednja erupcija je bila pre 300-400 godina. Krater vulkana je širok oko 35km, dovoljno da u njega stane Menhetn, i dubok oko 1km. Mikro klima je neverovatna, vrlo brzo se oko vulkana navuku oblaci (mauna lai) jer planina je vrlo visoka, i zaustavi vlagu koju vetar skuplja iznad mora.
Jutro je bilo čisto, ali su se vrlo brzo navukli oblaci. Sam vrh je viši od 3000mnv.
Krater širok oko 35km. Ima nekoliko kupa lave, mesta starih erupcija.
I nad kraterom su se brzo navukli oblaci
Na samom vrhu…
Havajska guska Néné – kao i Kiwi, i Néné ne leti. Nije imala potrebe…
Kansas City Chiefs i Philadelhia Eagles sastali se 9. februara u Super Bowl-u i to je moralo da se odgleda. Jutro smo iskoristili da se promuvamo po Kanapali plaži i okolini.
Jecu selfi može da košta glave!
Levo:
Dobar dan počinje super doručkom. Ali te nedelje, ispred našeg omiljenog kafea za doručak dočekao nas je kantri pevač i gitarista sa fenomenalnim glasom. Kaže zimi je tu, a leti u Vajomingu.
Uopšte kantri muzika se čuje često na Havajima, ne znam zašto. Možda su razlog hipici koji su 60tih i 70tih sa svojim komunama preplavili Havaje, možda nešto drugo.
Panoramski snimak obale kod Napili-Kapalue. U daljini se vidi ostrvo Lanai.
Desno: Superbowl
Mesto Hana se nalazi na samom istoku Maui-ja, “iza” ogromnog Haleakalā. Jedini put koji vodi do Hane ide uz obalu i na nekih 70-80km ima više od 600 krivina, i mnogo mostova. Prolazi se kroz predeo sa mnogo vodopada i tropskog rastinja, posledica svih onih oblaka koje je Haleakalā zaustavio, i koji se prazne na severnoj strani vulkana. Na samom pocetku puta je nekoliko prelepih plaža pogodnih za surfovanje.
Levo: plaža sa vulkanskim peskom
Na levo je surfing na Koki plaži (Koki Beach Park). A ispred te plaže je jedno ostrvo sa usamljenim kokosovim drvetom na vrhu. Kažu posadio ga je neutešni otac koji nije mogao preboleti sina koji je poginuo u ratu.
Eukaliptusi, koji su ogromni (vlaga je velika). Oni puštaju kao korenje grane ka zemlji. Nestvarno
Kokosi su svuda…
Vrhunac našeg boravka na Maui-ju je bio poslednjeg dana kada smo poranili na gnjuračku turu oko ostrvceta Molokini. To ostrvce ima oblik polumeseca, koji je u stravri deo oboda kratera iznad vode. Druga polovina je ispod površine vode, i na njoj se vremenom formirao koralni greben.
By Forest & Kim Starr, CC BY 3.0, link
Izlazak Sunca iznad Haleakalā.
Hteo je da se pokaže!!!
Kauai je “zeleno ostrvo”, najsevernije i najmanje naseljeno od svih većih ostrva. To je i najstarije ostrvo, staro oko 5 miliona godina. Na severozapadnom delu ostrva, gde se susreću Na’pali Coast (obala) i Waimea kanjon, je jedno od najvlažnijih mesta na zemlji. Tu godišnje padne 480 inča kiše (oko 12m, ili oko 12 kubika vode po m2, 12000 litara!!!!). Nije ni čudo da su svuda rečice i potoci i da je sve zeleno.
Kapetan Kuk je tražeći severni prolaz izmedju Pacifika i Atlantika slučajno “otkrio” Havaje 1778 godine. Pristao je kod Waimea na jugu ostrva Kauai i domoroci su ga dočekali kao Božanstvo. Kada se vratio krajem 1779. godine, i pristao na velikom ostrvu (Hawai’i), domoroci su mu došli glave. Sukobili su se oko čamca koji su domoroci prisvojili, za njih je sva imovina bila zajednička i u tome nisu videli nikakav problem.
Pretpostavlja se da su Havaje naselili Polinežani u dva talasa, prvi oko 800-900 NE, sa Merkezijsjskih ostrva, a drugi oko 1300 NE sa Tahitija. Kuk je uočio sličnosti i u fizičkom izgledu i u jeziku koji su govorili stanovnici Havaja sa ostalim Polinežanima. Havaji su u severnom uglu polinežanskog trougla, čiju bazu na jugu prave Novi Zeland za zapadne i Tahiti sa istočne strane. Kažu da su Polinežani bili jako vešti u navigaciji po zvezdama, ali prevaliti tolike razdaljine na otvorenom Pacifiku deluje nestvarno.
Plan nam je bio da prvog dana obidjemo Ha’naa park na severu. Na naše iznenadjenje, za obilazak parka je potrebna rezervacija (premnogo turista, kao i svuda na Havajima), pa smo morali da se zadovoljimo obilaskom predivnih plaža sa zlatnim peskom. Surfere nismo primetili, ipak je severnije nego Oahu, i Pacifik sem u lepo zaklonjenim uvalama, nije baš gostoljubiv.
Sledećeg dana smo obišli Waimea kanjon koga mnogi porede su velikim kanjonom Kolorada (Grand Canyon). Taj kanjon je impresivan, na nekim mestima je dubok i više od 1000m. Na kraju puta je Kalalau Lookout, odakle se pruža lep pogled na Na’pali obalu. Nalazi se tačno iznad istoimene plaže. Do te plaže se moze doći jedino planinarskom stazom koja kreće iz Ha’ena parka i dugačka je oko 18km. Oni koji se odluče na tu avanturu, obično kampuju na obali (neophodna dozvola). Kažu da je uveče nebo nestvarno jer nema nikakvog svetla.
U pozadini plaže Kalalau je sveta zemlja, tu su sahranjivani Havajske poglavice. Kažu da je bila posebna čast za pripadnike plemena da dobiju zadatak sahrane poglavice. On bi se sa kostima poglavice (kako se došlo do kostiju je priča za drugu priliku) spustio kanapom do obale, i onda bi presekao taj kanap kako niko ne bi mogao da ga prati. To je značilo i njegov kraj. Havajci su verovali da duh živi sa kostima, i zato su sahranjivali poglavice na tajnim mestima.
Kalalau Vidikovac
Na’pali obala može se videti i sa mora (pristajanje na kopno je zabranjeno). Bar u zimsko doba, plove isključivo katamarani, jer talasi mogu biti i preko 10m. Za našu turu, nad obalom su se nadvili crni oblaci, i talasi su bili bar 5-6m. Ne baš idealno, ali šta je tu je. Jeca baš nije uživala u putu. :-). A obala je spektakularna. Vulkanske stene erodirane morem, kišom i vetrom imaju nestvarne vanzemaljske oblike. Tu su snimani mnogi filmovi, Jurrasic Park pre svega, ali i mnogi drugi.
Dok smo išli brodom, oko nas su plovila jata delfina i po koji kit. Kitovi (Humpback whales, njih oko 10000) izmedju decembra i aprila dodju sa Aljaske na Havaje da rode mladunce. Obzirom da mama kit nosi mladunce 11 meseci, oni se jedne godine pare na Havajima, a druge dodju da ih rode u toplijoj klimi kako bi mladunče preživelo.
Nestvarni reljefi Na’pali obale.
Levo: Oko Kauai plove iskljucivo katamarani, talasi su veliki.
U dnu slike sa desne strane je prolaz i mali vodopad iza njega.
Poslednjeg dana na Kauaiu odlučili smo da krenemo u Ha’naa park ovog puta sa rezervacijom. Otpešačili smo jedno 3km (od 18km) staze ka Kalalua plaži. A kako je to izgledalo, pogledajte…
Zahtevna pešačka staza kroz tropsko rastinje vas penje na jedno 200mnv. Na mnogo mesta je ispresecana potocima, pa je i prilično klizavo i kaljavo.
Usput ima svega, uključujući i i drvo sa plodom koji liči na ananas, a ipak nije (to smo kasnije saznali)..
Ali su zato pogledi na Napali Coast fantasticni kada se popnete. Staza nastavlja još 15ak km i završava se na Kalalau plaži
Zasluženo osveženje sa hladnim kokosom…
Plaža nazvana “shipwreck” (u prevodu brodolom)
Sjajno mesto za doručak, “Little Fish”, a gde je doručak, tu su i koke… Pazite…
Ovaj dasa tek što je isplivao na Poipu plaži
Malo kasnije, pridružio mu se i ovaj dasa!
Desno: Nestvarni kaktus
Na plantaži kafe. Svako drvo kafe da godišnje oko pola kilograma kafe.
Oahu je najnaseljenije havajsko ostrvo. Od oko 1.4 miliona stanovnika Havaja, na Oahu živi više od milion. Odseli smo u Waikiki-ju, predgradju Honolulu-a, koji se prostire iza istoimene (i čuvene) plaže.
Svuda oko ostrva su peščane plaže sa prirodnom hladovinom. Gde su plaže, tu su i vetar, talasi, surferi, kokoške i kamioni sa hranom :-). Imamo utisak da je glavni problem ljudi na Oahu odlučiti (ako uopšte radite) na koju ćete plažu ići pre ili posle posla na surfovanje.
Prvog dana smo otišli na severnu stranu ostrva (“North Shore”), daleko od gradske vreve Honolulua i Waikika-ja. Divne plaže, jedna lepša od druge, poneko na njima i nezaobilazni surferi. Iz Waimea zaliva, prateċi istoimenu rečicu, popeli smo se na Waimea vodopade. Do vodopada vodi lepa staza oko koje je botanička bašta. Ovde prosto sve raste, ali su ipak većinu kultura doneli ljudi kada su počeli da naseljavaju ostrva. Nije ni čudo kada se sagleda koliko su usamljena ova ostrva u samom srcu Pacifika. Voda u samoj rečici i ispod vodopada deluje “blatnjavo”, posledica velike koncentracije oksida gvoždja u stenama sa kojih teče. A misteriju odakle toliko vode u sredini ostrva razrešili smo poslednjeg dana na ovom ostrvu.
Hibiscus raste na drvetu !!!!!!
Kokoske su svuda, slobodno setaju
Sledećeg dana smo se popeli na “Diamond Head” (u prevodu vrh dijamanta) krater koji se uzdiže istočno od Waikiki-ja i jedan je od glavnih simbola Havaja. Krater je dugo bio vojna baza, i još uvek su vidljivi bunkeri iz drugog svetskog rata. Kroz jedan takav bunker se i izlazi na vidikovac, odakle se pruža lep pogled na Honolulu i Pearl Harbour sa zapadne i Koko vulkan i ostrvo Molokai sa istočne strane. Zatim smo se popeli na još jedan lep vodopad.
Pogled na Honolulu i Weikiki sa Diamond Head kratera.
Levo gore: Pogled na sam krater i Koko krater u pozadini.
Bunker iz rata, ispod samog vidikovca
Tradicionalni havajski “outrigger” kanu. Sa dodatkom sa strane je mnogo stabilniji.
Plaža Waikiki
Poslednjeg dana pred odlazak na Kauai, spojilo se nebo i zemlja. Prava tropska kiša (i jesmo u tropima) toliko je padala da smo non stop imali upozorenja na moguće poplave.
Tog dana smo planirali obilazak Pearl Harbour-a. Uspeli da obidjemo manje više sve atrakcije, izuzev memorijala brodu Arizona na kome je tog 7. decembra 1941. poginulo više od hiljadu ljudi, koji je bio zatvoren zbog vremena. Lepa izložba i film govore o uzrocima sukoba i načinu na koji su Japanci napali. Privukli su se neopaženi na 200-300 milja (skoro 4000 milja od Tokija) severno od Havaja sa nosačima aviona i napali iz vazduha suprotno očekivanjima. Zato kažu da je to bila prekretnica u pomorskom ratovanju, kraj ere ratnih brodova, i početak ere nosača aviona). Sva 4 japanska nosača potopljena su 1942. godine u bitci za “Midway”. Obišli smo i brod Misuri (Missouri) na kome je potpisana predaja Japana u Tokijskom zalivu 2. septembra 1945. Obišli smo i muzej vazduhoplovstva, koji je bave pre svega ratom na Pacifiku. Bilo je sve zanimljivo i definitivno vredno posete, ali smo na kraju imali utisak i malo previše (kao uostalom i sve u Americi) komercijalizovano.
Amerikanci su uspostavili vojne baze na Havajima još u 19. veku, svesni da su Havaji jako bitni za dominaciju na Pacifiku. I danas su na ostrvima, posebno na Oahu prisutne brojne vojne baze, verovatno i jedan od glavnih razloga što Oahu prednjači u broju stanovnika. Kauai ima oko 70,000 stanovnika (istu površinu kao Oahu), a Maui koji je malo veċi površinski, ima oko 150,000 stanovnika.
Gore: Memorijal brodu Arizona
Desno: Na brodu Misuri, na kome je potpisana kapitulacija Japana
Dole: Na podmornici Bowfin
Simplonski Tunel
U povratku smo odlučili da prodjemo vozom kroz Simplonski tunel. Tunel je dugačak preko 11km, i putovanje traje oko 20-ak minuta. Proces ukrcavanja i iskrcavanja je vrlo jednostavan, a vozovi idu na svakih 1.5-2 sata (link). Leva cev tunela otvorena je 1905 godine, a desna 1921 godine. Više o tunelu…
Izlazak na italijanskoj strani.
Montenvers i Mer du Glace
Po dolasku u Chamonix, popeli smo se Montenvers vozom na zupčanike (“cog train”) do samog mesta Montenvers, na ivici Mer du Glace glečera. Zatim smo se spustili žičarom i stepenicama do samog glečera. Obišli smo i ledenu pećinu iskopanu u glečeru sa lepom izložbom o stanju glečera (kretanje, debljina…) i o alpinizmu.
Predah u starom Montenvers hotelu…
Aiguille du Midi
Ovo je definitivno bio najinteresantniji momenat na putu, penjanje na 3842m visok vrh u neposrednoj blizini Mont Blana. I u prirodi, a pogotovo na slikama teško je poverovati da je Mont Blan celih 1000m iznad nas.
Žičara vodi iz Chamonix-a (sa ~1040mnv do ~3800mnv) iz dva dela, svaki vas popenje za ~1400m. Jako brzo (sve traje oko 20-ak minuta) i bez ijednog stuba! Do samog vrha se zatim popnete liftom ugradjenim u steni.
Popeli smo se ujutro, bilo je kompletno vedro i plavo nebo, i Mont Blan se presijavao na suncu. Čini nam se da je to idealno vreme za penjanje, jer se svako popodne navuku oblaci i onda je sve potpuno drukčije.
Neki su se zaputili po glečerima, a mnogo njih se penjalo po stenama…
Hajviši vrh sa desne strane je Matterhorn!
Mont Blan
Antena na samom vrhu
Detalj sa medju-stanice
Pogled iz Chamonix-a
Le Brévent
Posle podne smo otišli na drugu stranu doline i žičarom se popeli na Le Brévent, vrh visok oko 2500m. Oblaci su se već navlačili na Mont Blan i okolne vrhove.
Prvo odmor, ondak na put…
Na kraju…
Zasluženo uživanje 👍
