Author: Zoran
Otišli smo odmah po dolasku u Beograd za Sloveniju, da pokupimo auto, i rešimo administrativne stvari.
Pogledati https://mladenovic.us/portugal-maj-2025/
Pogledati i https://mladenovic.us/barcelona/
Luka i Katarina su nam bili i ove godine, ali slika ima malo…
Anja nam je dovela ekipu iz Dubaija, a tu su bili i Gaga, DJole i Mihajlo!
Pogledati i https://mladenovic.us/ina-diplomski/
A onda nam je došla ekipa planinara!
Can Cera Hotel – Palma de Majorka
U Istanbulu smo rentirali auto i vozili do mesta Göreme u Kapadokiji gde će nam biti baza za obilazak.
Reljef Kapadokije karakterišu vulkanske stene, koje su pri površini tvrdje i otpornije na eroziju. Stene su nestvarnih oblika jer je erozija učinila svoje. Rani Hrišćani su shvatili da su te vulkanske stene lako obradive. Zato su se tu i naselili počevši od 4. veka, izdubivši u tim stenama prostore za stanovanje, kao i crkve i manastire. Konfiguracija terena im je omogućavala da uoče rano neprijatelje i sklone se. Sve do dolaska Turaka (Otomanska Imperija) negde u 13. veku, ovaj deo je bio većinom hrišćanski.
Vrhunac našeg boravka u Kapadokiji bilo je letenje balonom. Svakog jutra, ako vremenski uslovi dozvoljavaju, stotine balona se popne ranim jutrom, kako bi dočekali izlazak Sunca iznad nestvarnog pejzaža Kapadokije.
Takozvani vilini dimnjaci (“fairy chmneys”). U stvari ljudi su iskopali sebi prostor za stanovanje, i onda vertikalno kroz stenu probili dimnjake.
Sledećeg jutra smo otišli da sačekamo izlazak Sunca i vidimo te čuvene balone. 
Jedva da je počelo da sviće, balon se pumpa…
Proveli smo vikend u Istanbulu sa Jasminom i Milentijem. Oni na putu za Ameriku, a mi na putu za Kapadokiju sa planinarima Jelenka!
Kapali čaršija
Na samom jugu (najjugozapadnija tačka Evrope), nalaze se dva rta, St. Vincent sa svetionikom i Sagres sa tvrdjavom iz 16. veka. To je kraj (ili početak) Evrope o kome Portugalci toliko pevaju u svom čuvenom fado-u.
Sagres – tvrdjava iz 15.veka. Sagradio ju je princ Enrike Moreplovac (“Henry the Navigator”) na početku najslavnijeg perioda u Portugalskoj istoriji, doba otkrića (“Age of Discovery”).
Prespavali smo u okolini Saleme. Sledećeg dana smo nastavili uz Algarve obalu ka Španiji i Sevilji. Put nas je vodio preko malog gradića Carvoeiro i mesta Faro koje je centar Algarve regiona.
Algarve obala je mnogo razvijenija nego Alentejo (zapadna obala Portugala). Sve je podredjeno turizmu, jako puno se gradi, i začudilo nas je koliko ima Amerikanaca. Na ulici čujete samo američki engleski. Već dugo se u Americi dosta priča o Portugalu kao idealnoj destinaciji za penzionisanje. Sa svim što se dešava, možda i ne treba da nas čudi. A na sam izbor nemamo prigovora…
Carvoeiro po topologiji dosta podseća na Ulcinj!
Ulazak u stari deo gradića Faro.
Katedrala se nalazi na glavnom gradskom trgu i izgradjena je krajem 13. veka.
Napustili smo Portugal i krenuli ka Sevilji. Put nas je dalje vodio ka Jaénu i Valenciji. Kroz prelepu Andaluziju vozili smo regionalnim putevima i uživali u beskrajnim maslinjacima.
Stigli smo u Sevilju predveče i večerali u jednom interesantnom restoranu (“Pepe Hillo”). To veče smo se prvi put čuli sa Mašom, bila je razočarana što se nismo vratili sa sastanka sa prijateljima, i oduševljena volovima na zidu! 🙂
Ujutro smo prošetali Seviljom, obišli katedralu (najveća gotska katedrala na svetu, veća je i od Aja Sofije), i arhiv Indijskih otkrića (Archivo General de Indias) i zatim nastavili ka Jaén-u.
Seviljska Katedrala… Kristofer Kolumbo i njegov sin su sahranjeni u katedrali, kao i Ferdinand III od Kastilje, kralj koji je osvojio Sevilju od Mavara.
U arhivu Indije u Sevilji naišli smo na pano o svim unirvezitetima srednje i južne Amerike koje su Španci osnovali, počevši od 16. veka. U Santo Domingu, Dominikanska Republika, osnovan je unirvezitet 1538. godine.
Put nas je dalje vodio preko Rondo-a i Karmone. Na žalost nismo imali mnogo vremena za obilazak, posebno Rondo-a. Andaluziju ćemo staviti na listu za jedan duži put…
Napokon smo stigli u Jaén. Kao i većina mesta u Andaluziji, gradić je smešten na vrhu brda. Čuven je po katedrali iz 16. veka.
Iz Valencije smo nastavili duž obale do Lloret del Mar.
Valence sam po sebi ne bi zaslužio nikakvo posebno spominjanje. Ono što name je bilo interesantno je što su se razni restorani na glavnom gradskom trgu lepo organizovali, kod jednoga naručite piće, kod drugoga klopu, kod trećega kafu… I uživate uz svirku lokalnog benda.
U Sestriere smo svratili bez nekog velikog prethodnog plana. Sačekala nas je velika gungula. Tog dana se u Sestriere-u završavala biciklistička trka oko Italije, čuveni Giro d’Italia.
Malo smo predahnuli, i nastavili dalje. Čekao nas je put do Milana i sutradan do Portoroža. Proveli smo na putu 3 nedelje, prešli preko 6000 km, spavali u 14 različitih kreveta, i uželeli se svoje kućice.
Odmah smo morali da vidimo igralište!!!
Maša obožava plaže. A ima ih mnogo…
Pravi junak, svuda nas je vodila.
Pregovaramo oko cene Mašinih nožica, trebale nam za večeru…
Obavezni sokić posle vrtića
Naš vodič!
Najzapadnija tačka Evrope
Pravi mali truper!!!!
Kapija ispod koje se navodno Duško Popov (Džejms Bond) sreo sa svojim kontaktom iz Abvera (Estoril, Dejan Tiago Stankoviċ)
Pogleed sa tvrdjave São Jorge. U pozadini je most 25. septembra (dan karanfil revolucije) preko reke Težo (Tajo).
Pogled na Lisabon i tvrdjavu São Jorge sa vidikovca “Miraduro de São Pedro di Alcântara”
Domaćin na tvrdjavi.
Unutrašnjost Lisabonske katedrale Sa
Ascensor Gloria – čuveni žuti tramvaj.
Kula Belem
Manastir Jeronimos
Ispred spomenika otkrićima. Sa jedne i sa druge strane su statue značajnih osvajača iz portugalske istorije uključujući Vaska de Gamu i Magellana. Na samom vrhu je statua Henrija (Henry the Navigator), vladara za koga se smatra da je pokrenuo portugalska istraživanja
Kakve sardine želite?
Fado. Očajna fotografija ali jedina koju imamo
Pogled na Lisabon, reku Težo i most 25. septembra.
Crkva u okviru muzeja keramike (Museu Nacional do Azulejo)
Ulaz u muzej
Nacionalna palata
Sintra
Obišli smo 3 palate, Nacionalnu palatu, palatu Pena i palatu Regaleira.
Nacionalna palata je najstarija palata u Portugalu. Delovi su izgradjeni još u 10-11 veku kada su ovik krajem vladali Mavari. Današnji izgled palata je dobila tako što su delovi dogradjivani kroz istoriju..
Nacionalna palata u SIntri. DImnjaci su slični onima koje smo videli u Santiago de Compostela.
Nisu bili baš visoki…
Grandiozna palata Pena je na samom vrhu i dominira celom oblasti. Na tom mestu je bio manastiir koji je porušen u zemljotresu 1755. godine. U 19. veku, tu je izgradjena kraljevska rezidencija sa prelepim vrtom.
Pena palata
Ulaz u Pena palatu
Bogato ukrašene odaje
Palata Regaleira je na velikom imanju Quinta da Regaleira, i najpoznatija je po svom vrtu i bunaru (Initiation Well).
Regaleira palata
Bunar, kao kula ugradjena u zemlju.
Da li ste za Sangriju?
Meni iz House of Wonders
Pogled na Setubal sa ferija
Prvi put na brodu/trajektu…
Setubal
Naših ima svugde… Nekima ide bolje nego drugima.
Avignjon je mali gradić u Provansi koji leži na Roni. Početkom 14. veka bio je sedište papa i imao mnogo širi i veći uticaj u katoličkom svetu od Rima. Kasnije se taj uticaj izgubio i sama papska rezidencija, koja je mnogo monumentalnija gradjevina od katedrale, je promenila mnogo namena kroz istoriju da bi joj se danas polako vraćao originalni izgled. Obišli smo i čuveni most Pont d’Avignon (tačnije ono što je ostalo od njega, 4 od originalnih 21 nosećih stubova).
Katedrala (levo) i deo papske palate.
Papska palata.
Malo smo i uživali.
Šta reći….
Jeca u raju – vrtovi papske palate
Pogled na Avignon iz papske palate.
Dimnjak u kuhinji papske palate (jedna manja kuhinjska napa). Slicne dimnjake smo posle videli u Portugalu, u Sintri.
Mala kapelica na jednom od stubova mosta
Da bi došli do Bielse, planinskog sela u Pirinejima, morali smo proći kroz 3km dugačak tunel. Ulazak u tunel u Francuskoj je na 1800 mnv, a izlazak u Španiji na samo 800 mnv. Bielsa je malo, uspavano selo, bar u maju kada smo ga posetili, ušuškano medju vrhovima Pirineja. Priroda je divna a oštar planinski vazduh nas je probudio i osvežio nas pred put.
Jutro je bilo divno, pa smo prošetali oko sela.
Put nas je vodio od Bielse ka Pamploni i zatim ka Bilbao-u. Pamplona je čuvena po uličnoj trci sa bikovima, koja je deo višednevne fešte za praznik svetog Fermina u julu. Zastali smo da posetimo arenu u kojoj se čuvena trka završava. Inače ta arena se regularno koristi za koridu.
Ručali smo tapas u malom restoranu i u razgovoru saznali još jednu interesantnu stvar: naime kada se izadje uveče posedi se u jednom restoranu, pojede par tapas i popije nešto, zatim se promeni mesto, sretnu se novi ljudi pojede se i popije još malo i tako sve dok ste još uvek gladni. Mi smo to nazvali “tapas hoping”.
Čuvena arena u Pamploni. Hemingveju koje je proslavio Pamlonu u svojim delima, postavili su spomenik ispred same arene.
Izložba plakata za feštu u muzeju
Gugenhajmov muzej je arhitektonski zaista impozantan i interesantan. A što se postavke tiče, deluje da ima od svega po malo, od moderne umetnosti i multimedijalnih postavki do slika i skulptura. Procenite sami.
Iz Bilbao-a smo nastavili severnom obalom Španije ka Santiago de Compostela. Iznenadili su nas pejzaži kao i ogroman broj vetrenjača za generisanje struje. Pejzaži su takvi da smo ponekad imali utisak da smo u severnoj Evropi, a ne Španiji. Sve je puno vode i zelenila. Očigledno, klima je vlažna i kišovita. Zastali smo da predahnemo u malom ribarskom seocu Cudillero.
Santiago de Compostela, glavni grad Galicije, je bio naše odredište četvrtog dana. Santiago de Compostela se smatra trećim najvažnijim gradom katolika, posle Jerusalima i Rima. U njemu se čuvaju relikvije jednog od 12 apostola, svetog Jakova Zabedejeva starijeg (St James the Great) koji je i zaštitnik Španije.
Legenda kaže da kada ga je car Herod ubio i odsekao mu glavu, vernici su njegovo telo postavili u čamac i otisnuli ga na more. Glava je po tom predanju i dalje ispod oltara Jermenske crkve u Jerusalimu. Čamac je plutao morem da bi se napokon nasukao na obale Španije. Njegovi učenici su ga tu i sahranili da bi u 9 veku njegovi ostaci bili pronadjeni i preneti u Santiago de Compostela. Od tada je Santiago de Compostela centar velikog hodočašća putem svetog Jakova (St James Way) na koji se godišnje uputi više od 100,000 vernika stazama koje idu iz svih krajeva Evrope. Sv. Jakov se smatra i zaštitnikom Španije.
Velicanstvena katedrala na ogromnom glavnom gradskom trgu
Unutrašnjost katedrale odražava bogatstvo kolonijalne Španije.
Znak za put sv. jaokova, našli smo ga u Avinjonu, Bilbau, Portu, na Costa Bravi…
Odseli smo u najstarijem hotelu na svetu, Parador Santiago de Compostela. To je “hospital” odnosno hotel u kome su odsedali hodočasnici još od 15. veka. Danas je preuredjen u luksuzan hotel, ali je zadržao stari izgled. Inace Parador je lanac hotela, od kojih su mnogi u istorijskim gradjevinama, zamkovima, tvrdjavama, samostanima…
Fasade sa pločicama. Razlog je velika vlaga.
Na ulazu u deo grada koji se zove Ribeiro. U pozadini se vidi most koji je gradio Ajfelov inženjer u isto vreme kada je gradjena Ajfelova kula u Parizu.
Maui je poslednje ostrvo koje smo obišli, turistička meka sa razlogom, jer su plaže na Maui-ju najlepše od svih koje smo videli. Bezbrojne male uvalice sa prirodnim rastinjem u zaledju.
Maui je ostrvo dva vulkana i uvale izmedju njih. Manji vulkan Mauna Kahalawai je na zapadnoj strani ostrva dok se veličanstveni Haleakalā sa svojih 3055mnv uzdiže iznad istočne strane ostrva. Ime u prevodu znaci “kuća sunca” zato što sunce izlazi “tačno” iznad vulkana (ako ste na zapadnoj strani ostrva).
Nekada je Maui sa ostrvima oko njega (Kaho’olawe, Lānaʻi i Moloka’i) bilo jedno ostrvo (Maui Nui), dok tektonska pomeranja, erupcije i zemljotresi nisu učinili svoje. Rezultat je da je more izmedju ostrva oko Maui-ja relativno plitko i toplo, na zadovoljstvo oko 10-12000 kitova grbavaca (“humpback whales”) koji zimi migriraju tu sa Aljaske kako bi našli svog para ili rodili mladunče. Mi nigde nismo videli toliko kitova, ni na Islandu ni na Aljasci, jednostavno oni su svuda oko vas.
Obišli smo Maui uzduž i popreko, popeli smo se na Haleakalā vulkan, obišli zapadnu obalu ostrva od Kapalue na severu, do Makena parka na jugu, vozili čuvenim putem za Hanu, na severu ostrva, sa 617 krivina i 56 mostova (od kojih su 40 i nešto u jednom pravcu) sa mnoštvom vodopada uz put, bili na tradicionalnoj havajskoj gozbi (Lu’au), i gnjurali oko malog ostrva Molokini u divnoj, bistroj i toploj vodi.
Svuda beskonačne pešane plaže…
Čuvar plaže na Havajima!
Mi smo na Mauiju proslavili 35. godišnjicu!
Zalazak Sunca iznad Lanai-ja
Desno: Zdrav doručak!
Dole: Tradicionalna havajska gozba/proslava (lu’au).
Vulkan Haleakalā – još uvek je aktivan. Poslednja erupcija je bila pre 300-400 godina. Krater vulkana je širok oko 35km, dovoljno da u njega stane Menhetn, i dubok oko 1km. Mikro klima je neverovatna, vrlo brzo se oko vulkana navuku oblaci (mauna lai) jer planina je vrlo visoka, i zaustavi vlagu koju vetar skuplja iznad mora.
Jutro je bilo čisto, ali su se vrlo brzo navukli oblaci. Sam vrh je viši od 3000mnv.
Krater širok oko 35km. Ima nekoliko kupa lave, mesta starih erupcija.
I nad kraterom su se brzo navukli oblaci
Na samom vrhu…
Havajska guska Néné – kao i Kiwi, i Néné ne leti. Nije imala potrebe…
Kansas City Chiefs i Philadelhia Eagles sastali se 9. februara u Super Bowl-u i to je moralo da se odgleda. Jutro smo iskoristili da se promuvamo po Kanapali plaži i okolini.
Jecu selfi može da košta glave!
Levo:
Dobar dan počinje super doručkom. Ali te nedelje, ispred našeg omiljenog kafea za doručak dočekao nas je kantri pevač i gitarista sa fenomenalnim glasom. Kaže zimi je tu, a leti u Vajomingu.
Uopšte kantri muzika se čuje često na Havajima, ne znam zašto. Možda su razlog hipici koji su 60tih i 70tih sa svojim komunama preplavili Havaje, možda nešto drugo.
Panoramski snimak obale kod Napili-Kapalue. U daljini se vidi ostrvo Lanai.
Desno: Superbowl
Mesto Hana se nalazi na samom istoku Maui-ja, “iza” ogromnog Haleakalā. Jedini put koji vodi do Hane ide uz obalu i na nekih 70-80km ima više od 600 krivina, i mnogo mostova. Prolazi se kroz predeo sa mnogo vodopada i tropskog rastinja, posledica svih onih oblaka koje je Haleakalā zaustavio, i koji se prazne na severnoj strani vulkana. Na samom pocetku puta je nekoliko prelepih plaža pogodnih za surfovanje.
Levo: plaža sa vulkanskim peskom
Na levo je surfing na Koki plaži (Koki Beach Park). A ispred te plaže je jedno ostrvo sa usamljenim kokosovim drvetom na vrhu. Kažu posadio ga je neutešni otac koji nije mogao preboleti sina koji je poginuo u ratu.
Eukaliptusi, koji su ogromni (vlaga je velika). Oni puštaju kao korenje grane ka zemlji. Nestvarno
Kokosi su svuda…
Vrhunac našeg boravka na Maui-ju je bio poslednjeg dana kada smo poranili na gnjuračku turu oko ostrvceta Molokini. To ostrvce ima oblik polumeseca, koji je u stravri deo oboda kratera iznad vode. Druga polovina je ispod površine vode, i na njoj se vremenom formirao koralni greben.
By Forest & Kim Starr, CC BY 3.0, link
Izlazak Sunca iznad Haleakalā.
Hteo je da se pokaže!!!
