Maui je poslednje ostrvo koje smo obišli, turistička meka sa razlogom, jer su plaže na Maui-ju najlepše od svih koje smo videli. Bezbrojne male uvalice sa prirodnim rastinjem u zaledju. 

Maui je ostrvo dva vulkana i uvale izmedju njih. Manji vulkan Mauna Kahalawai je na zapadnoj strani ostrva dok se veličanstveni Haleakalā sa svojih 3055mnv uzdiže iznad istočne strane ostrva. Ime u prevodu znaci “kuća sunca” zato što sunce izlazi “tačno” iznad vulkana (ako ste na zapadnoj strani ostrva). 

Nekada je Maui sa ostrvima oko njega (Kaho’olawe, Lānaʻi i Moloka’i) bilo jedno ostrvo (Maui Nui), dok tektonska pomeranja, erupcije i zemljotresi nisu učinili svoje. Rezultat je da je more izmedju ostrva oko Maui-ja relativno plitko i toplo, na zadovoljstvo oko 10-12000 kitova grbavaca (“humpback whales”) koji zimi migriraju tu sa Aljaske kako bi našli svog para ili rodili mladunče. Mi nigde nismo videli toliko kitova, ni na Islandu ni na Aljasci, jednostavno oni su svuda oko vas. 

Obišli smo Maui uzduž i popreko, popeli smo se na Haleakalā vulkan, obišli zapadnu obalu ostrva od Kapalue na severu, do Makena parka na jugu, vozili čuvenim putem za Hanu, na severu ostrva, sa 617 krivina i 56 mostova (od kojih su 40 i nešto u jednom pravcu) sa mnoštvom vodopada uz put, bili na tradicionalnoj havajskoj gozbi (Lu’au), i gnjurali oko malog ostrva Molokini u divnoj, bistroj i toploj vodi. 

Svuda beskonačne pešane plaže…

Čuvar plaže na Havajima!

Mi smo na Mauiju proslavili 35. godišnjicu! 

Zalazak Sunca iznad Lanai-ja

Desno: Zdrav doručak!

Dole: Tradicionalna havajska gozba/proslava (lu’au). 

Vulkan Haleakalā – još uvek je aktivan. Poslednja erupcija je bila pre 300-400 godina. Krater vulkana je širok oko 35km, dovoljno da u njega stane Menhetn, i dubok oko 1km. Mikro klima je neverovatna, vrlo brzo se oko vulkana navuku oblaci (mauna lai) jer planina je vrlo visoka, i zaustavi vlagu koju vetar skuplja iznad mora.

Jutro je bilo čisto, ali su se vrlo brzo navukli oblaci. Sam vrh je viši od 3000mnv.

Krater širok oko 35km. Ima nekoliko kupa lave, mesta starih erupcija.

I nad kraterom su se brzo navukli oblaci

Na samom vrhu…

Havajska guska Néné – kao i Kiwi, i Néné ne leti. Nije imala potrebe…

Kansas City Chiefs i Philadelhia Eagles sastali se 9. februara u Super Bowl-u i to je moralo da se odgleda. Jutro smo iskoristili da se promuvamo po Kanapali plaži i okolini.

Jecu selfi može da košta glave!

Levo:

Dobar dan počinje super doručkom. Ali te nedelje, ispred našeg omiljenog kafea za doručak dočekao nas je kantri pevač i gitarista sa fenomenalnim glasom. Kaže zimi je tu, a leti u Vajomingu. 

Uopšte kantri muzika se čuje često na Havajima, ne znam zašto. Možda su razlog hipici koji su 60tih i 70tih sa svojim komunama preplavili Havaje, možda nešto drugo.

Panoramski snimak obale kod Napili-Kapalue. U daljini se vidi ostrvo Lanai.

Desno: Superbowl

Mesto Hana se nalazi na samom istoku Maui-ja, “iza” ogromnog Haleakalā. Jedini put koji vodi do Hane ide uz obalu i na nekih 70-80km ima više od 600 krivina, i mnogo mostova. Prolazi se kroz predeo sa mnogo vodopada i tropskog rastinja, posledica svih onih oblaka koje je Haleakalā zaustavio, i koji se prazne na severnoj strani vulkana. Na samom pocetku puta je nekoliko prelepih plaža pogodnih za surfovanje.

Levo: plaža sa vulkanskim peskom

Na levo je  surfing na Koki plaži (Koki Beach Park). A ispred te plaže je jedno ostrvo sa usamljenim kokosovim drvetom na vrhu. Kažu posadio ga je neutešni otac koji nije mogao preboleti sina koji je poginuo u ratu.

Eukaliptusi, koji su ogromni (vlaga je velika). Oni puštaju kao korenje grane ka zemlji. Nestvarno

Kokosi su svuda…

Vrhunac našeg boravka na Maui-ju je bio poslednjeg dana kada smo poranili na gnjuračku turu oko ostrvceta Molokini. To ostrvce ima oblik polumeseca, koji je u stravri deo oboda kratera iznad vode. Druga polovina je ispod površine vode, i na njoj se vremenom formirao koralni greben.

By Forest & Kim Starr, CC BY 3.0, link

Izlazak Sunca iznad Haleakalā.

Hteo je da se pokaže!!!

Kauai je “zeleno ostrvo”, najsevernije i najmanje naseljeno od svih većih ostrva. To je i najstarije ostrvo, staro oko 5 miliona godina. Na severozapadnom delu ostrva, gde se susreću Na’pali Coast (obala) i Waimea kanjon, je jedno od najvlažnijih mesta na zemlji. Tu godišnje padne 480 inča kiše (oko 12m, ili oko 12 kubika vode po m2, 12000 litara!!!!). Nije ni čudo da su svuda rečice i potoci i da je sve zeleno. 

Kapetan Kuk je tražeći severni prolaz izmedju Pacifika i Atlantika slučajno “otkrio” Havaje 1778 godine. Pristao je kod Waimea na jugu ostrva Kauai i domoroci su ga dočekali kao Božanstvo. Kada se vratio krajem 1779. godine, i pristao na velikom ostrvu (Hawai’i), domoroci su mu došli glave. Sukobili su se oko čamca koji su domoroci prisvojili, za njih je sva imovina bila zajednička i u tome nisu videli nikakav problem.

Pretpostavlja se da su Havaje naselili Polinežani u dva talasa, prvi oko 800-900 NE, sa Merkezijsjskih ostrva, a drugi oko 1300 NE sa Tahitija. Kuk je uočio sličnosti i u fizičkom izgledu i u jeziku koji su govorili stanovnici Havaja sa ostalim Polinežanima. Havaji su u severnom uglu polinežanskog trougla, čiju bazu na jugu prave Novi Zeland za zapadne i Tahiti sa istočne strane. Kažu da su Polinežani bili jako vešti u navigaciji po zvezdama, ali prevaliti tolike razdaljine na otvorenom Pacifiku deluje nestvarno.

Plan nam je bio da prvog dana obidjemo Ha’naa park na severu. Na naše iznenadjenje, za obilazak parka je potrebna rezervacija (premnogo turista, kao i svuda na Havajima), pa smo morali da se zadovoljimo obilaskom predivnih plaža sa zlatnim peskom. Surfere nismo primetili, ipak je severnije nego Oahu, i Pacifik sem u lepo zaklonjenim uvalama, nije baš gostoljubiv.

Sledećeg dana smo obišli Waimea kanjon koga mnogi porede su velikim kanjonom Kolorada (Grand Canyon). Taj kanjon je impresivan, na nekim mestima je dubok i više od 1000m. Na kraju puta je Kalalau Lookout, odakle se pruža lep pogled na Na’pali obalu. Nalazi se tačno iznad istoimene plaže. Do te plaže se moze doći jedino planinarskom stazom koja kreće iz Ha’ena parka i dugačka je oko 18km. Oni koji se odluče na tu avanturu, obično kampuju na obali (neophodna dozvola). Kažu da je uveče nebo nestvarno jer nema nikakvog svetla.

U pozadini plaže Kalalau je sveta zemlja, tu su sahranjivani Havajske poglavice. Kažu da je bila posebna čast za pripadnike plemena da dobiju zadatak sahrane poglavice. On bi se sa kostima poglavice (kako se došlo do kostiju je priča za drugu priliku) spustio kanapom do obale, i onda bi presekao taj kanap kako niko ne bi mogao da ga prati. To je značilo i njegov kraj. Havajci su verovali da duh živi sa kostima, i zato su sahranjivali poglavice na tajnim mestima. 

Kalalau Vidikovac

Na’pali obala može se videti i sa mora (pristajanje na kopno je zabranjeno). Bar u zimsko doba, plove isključivo katamarani, jer talasi mogu biti i preko 10m. Za našu turu, nad obalom su se nadvili crni oblaci, i talasi su bili bar 5-6m. Ne baš idealno, ali šta je tu je. Jeca baš nije uživala u putu. :-). A obala je spektakularna. Vulkanske stene erodirane morem, kišom i vetrom imaju nestvarne vanzemaljske oblike. Tu su snimani mnogi filmovi, Jurrasic Park pre svega, ali i mnogi drugi.

Dok smo išli brodom, oko nas su plovila jata delfina i po koji kit. Kitovi (Humpback whales, njih oko 10000) izmedju decembra i aprila dodju sa Aljaske na Havaje da rode mladunce. Obzirom da mama kit nosi mladunce 11 meseci, oni se jedne godine pare na Havajima, a druge dodju da ih rode u toplijoj klimi kako bi mladunče preživelo.

Nestvarni reljefi Na’pali obale.

Levo: Oko Kauai plove iskljucivo katamarani, talasi su veliki.

U dnu slike sa desne strane je prolaz i mali vodopad iza njega.

Poslednjeg dana na Kauaiu odlučili smo da krenemo u Ha’naa park ovog puta sa rezervacijom. Otpešačili smo jedno 3km (od 18km) staze ka Kalalua plaži. A kako je to izgledalo, pogledajte…

Zahtevna pešačka staza kroz tropsko rastinje vas penje na jedno 200mnv. Na mnogo mesta je ispresecana potocima, pa je i prilično klizavo i kaljavo.

Usput ima svega, uključujući i i drvo sa plodom koji liči na ananas, a ipak nije (to smo kasnije saznali)..

Ali su zato pogledi na Napali Coast fantasticni kada se popnete. Staza nastavlja još 15ak km i završava se na Kalalau plaži

Zasluženo osveženje sa hladnim kokosom…

Plaža nazvana “shipwreck” (u prevodu brodolom)

Sjajno mesto za doručak, “Little Fish”, a gde je doručak, tu su i koke… Pazite…

Ovaj dasa tek što je isplivao na Poipu plaži

Malo kasnije, pridružio mu se i ovaj dasa!

Desno: Nestvarni kaktus

Na plantaži kafe. Svako drvo kafe da godišnje oko pola kilograma kafe.

Oahu je najnaseljenije havajsko ostrvo. Od oko 1.4 miliona stanovnika Havaja, na Oahu živi više od milion. Odseli smo u Waikiki-ju, predgradju Honolulu-a, koji se prostire iza istoimene (i čuvene) plaže. 

Svuda oko ostrva su peščane plaže sa prirodnom hladovinom. Gde su plaže, tu su i vetar, talasi, surferi, kokoške i kamioni sa hranom :-). Imamo utisak da je glavni problem ljudi na Oahu odlučiti (ako uopšte radite) na koju ćete plažu ići pre ili posle posla na surfovanje.

Prvog dana smo otišli na severnu stranu ostrva (“North Shore”), daleko od gradske vreve Honolulua i Waikika-ja. Divne plaže, jedna lepša od druge, poneko na njima i nezaobilazni surferi. Iz Waimea zaliva, prateċi istoimenu rečicu, popeli smo se na Waimea vodopade.  Do vodopada vodi lepa staza oko koje je botanička bašta. Ovde prosto sve raste, ali su ipak većinu kultura doneli ljudi kada su počeli da naseljavaju ostrva. Nije ni čudo kada se sagleda koliko su usamljena ova ostrva u samom srcu Pacifika. Voda u samoj rečici i ispod vodopada deluje “blatnjavo”, posledica velike koncentracije oksida gvoždja u stenama sa kojih teče. A misteriju odakle toliko vode u sredini ostrva razrešili smo poslednjeg dana na ovom ostrvu.

Hibiscus raste na drvetu !!!!!!

Kokoske su svuda, slobodno setaju

Sledećeg dana smo se popeli na “Diamond Head” (u prevodu vrh dijamanta) krater koji se uzdiže istočno od Waikiki-ja i jedan je od glavnih simbola Havaja. Krater je dugo bio vojna baza, i još uvek su vidljivi bunkeri iz drugog svetskog rata. Kroz jedan takav bunker se i izlazi na vidikovac, odakle se pruža lep pogled na Honolulu i Pearl Harbour sa zapadne i Koko vulkan i ostrvo Molokai sa istočne strane. Zatim smo se popeli na još jedan lep vodopad.

Pogled na Honolulu i Weikiki sa Diamond Head kratera.

Levo gore: Pogled na sam krater i Koko krater u pozadini.

Bunker iz rata, ispod samog vidikovca

Tradicionalni havajski “outrigger” kanu. Sa dodatkom sa strane je mnogo stabilniji.

Plaža Waikiki

Poslednjeg dana pred odlazak na Kauai, spojilo se nebo i zemlja. Prava tropska kiša (i jesmo u tropima) toliko je padala da smo non stop imali upozorenja na moguće poplave.

Tog dana smo planirali obilazak Pearl Harbour-a. Uspeli da obidjemo manje više sve atrakcije, izuzev memorijala brodu Arizona na kome je tog 7. decembra 1941. poginulo više od hiljadu ljudi, koji je bio zatvoren zbog vremena. Lepa izložba i film govore o uzrocima sukoba i načinu na koji su Japanci napali. Privukli su se neopaženi na 200-300 milja (skoro 4000 milja od Tokija) severno od Havaja sa nosačima aviona i napali iz vazduha suprotno očekivanjima. Zato kažu da je to bila prekretnica u pomorskom ratovanju, kraj ere ratnih brodova, i početak ere nosača aviona). Sva 4 japanska nosača potopljena su 1942. godine u bitci za “Midway”.  Obišli smo i brod Misuri (Missouri) na kome je potpisana predaja Japana u Tokijskom zalivu 2. septembra 1945. Obišli smo i muzej vazduhoplovstva, koji je bave pre svega ratom na Pacifiku. Bilo je sve zanimljivo i definitivno vredno posete, ali smo na kraju imali utisak i malo previše (kao uostalom i sve u Americi) komercijalizovano.

Amerikanci su uspostavili vojne baze na Havajima još u 19. veku, svesni da su Havaji jako bitni za dominaciju na Pacifiku. I danas su na ostrvima, posebno na Oahu prisutne brojne vojne baze, verovatno i jedan od glavnih razloga što Oahu prednjači u broju stanovnika. Kauai ima oko 70,000 stanovnika (istu površinu kao Oahu), a Maui koji je malo veċi površinski, ima oko 150,000 stanovnika.

Gore: Memorijal brodu Arizona

Desno: Na brodu Misuri, na kome je potpisana kapitulacija Japana

Dole: Na podmornici Bowfin