Avignon
Avignjon je mali gradić u Provansi koji leži na Roni. Početkom 14. veka bio je sedište papa i imao mnogo širi i veći uticaj u katoličkom svetu od Rima. Kasnije se taj uticaj izgubio i sama papska rezidencija, koja je mnogo monumentalnija gradjevina od katedrale, je promenila mnogo namena kroz istoriju da bi joj se danas polako vraćao originalni izgled. Obišli smo i čuveni most Pont d’Avignon (tačnije ono što je ostalo od njega, 4 od originalnih 21 nosećih stubova).
Katedrala (levo) i deo papske palate.
Papska palata.
Malo smo i uživali.
Šta reći….
Jeca u raju – vrtovi papske palate
Pogled na Avignon iz papske palate.
Dimnjak u kuhinji papske palate (jedna manja kuhinjska napa). Slicne dimnjake smo posle videli u Portugalu, u Sintri.
Mala kapelica na jednom od stubova mosta
Bielsa (Španija)
Da bi došli do Bielse, planinskog sela u Pirinejima, morali smo proći kroz 3km dugačak tunel. Ulazak u tunel u Francuskoj je na 1800 mnv, a izlazak u Španiji na samo 800 mnv. Bielsa je malo, uspavano selo, bar u maju kada smo ga posetili, ušuškano medju vrhovima Pirineja. Priroda je divna a oštar planinski vazduh nas je probudio i osvežio nas pred put.
Jutro je bilo divno, pa smo prošetali oko sela.
Pamplona
Put nas je vodio od Bielse ka Pamploni i zatim ka Bilbao-u. Pamplona je čuvena po uličnoj trci sa bikovima, koja je deo višednevne fešte za praznik svetog Fermina u julu. Zastali smo da posetimo arenu u kojoj se čuvena trka završava. Inače ta arena se regularno koristi za koridu.
Ručali smo tapas u malom restoranu i u razgovoru saznali još jednu interesantnu stvar: naime kada se izadje uveče posedi se u jednom restoranu, pojede par tapas i popije nešto, zatim se promeni mesto, sretnu se novi ljudi pojede se i popije još malo i tako sve dok ste još uvek gladni. Mi smo to nazvali “tapas hoping”.
Čuvena arena u Pamploni. Hemingveju koje je proslavio Pamlonu u svojim delima, postavili su spomenik ispred same arene.
Izložba plakata za feštu u muzeju
Gugenhajmov muzej je arhitektonski zaista impozantan i interesantan. A što se postavke tiče, deluje da ima od svega po malo, od moderne umetnosti i multimedijalnih postavki do slika i skulptura. Procenite sami.
Cudillero
Iz Bilbao-a smo nastavili severnom obalom Španije ka Santiago de Compostela. Iznenadili su nas pejzaži kao i ogroman broj vetrenjača za generisanje struje. Pejzaži su takvi da smo ponekad imali utisak da smo u severnoj Evropi, a ne Španiji. Sve je puno vode i zelenila. Očigledno, klima je vlažna i kišovita. Zastali smo da predahnemo u malom ribarskom seocu Cudillero.
Santiago de Compostela
Santiago de Compostela, glavni grad Galicije, je bio naše odredište četvrtog dana. Santiago de Compostela se smatra trećim najvažnijim gradom katolika, posle Jerusalima i Rima. U njemu se čuvaju relikvije jednog od 12 apostola, svetog Jakova Zabedejeva starijeg (St James the Great) koji je i zaštitnik Španije.
Legenda kaže da kada ga je car Herod ubio i odsekao mu glavu, vernici su njegovo telo postavili u čamac i otisnuli ga na more. Glava je po tom predanju i dalje ispod oltara Jermenske crkve u Jerusalimu. Čamac je plutao morem da bi se napokon nasukao na obale Španije. Njegovi učenici su ga tu i sahranili da bi u 9 veku njegovi ostaci bili pronadjeni i preneti u Santiago de Compostela. Od tada je Santiago de Compostela centar velikog hodočašća putem svetog Jakova (St James Way) na koji se godišnje uputi više od 100,000 vernika stazama koje idu iz svih krajeva Evrope. Sv. Jakov se smatra i zaštitnikom Španije.
Velicanstvena katedrala na ogromnom glavnom gradskom trgu
Unutrašnjost katedrale odražava bogatstvo kolonijalne Španije.
Znak za put sv. jaokova, našli smo ga u Avinjonu, Bilbau, Portu, na Costa Bravi…
Odseli smo u najstarijem hotelu na svetu, Parador Santiago de Compostela. To je “hospital” odnosno hotel u kome su odsedali hodočasnici još od 15. veka. Danas je preuredjen u luksuzan hotel, ali je zadržao stari izgled. Inace Parador je lanac hotela, od kojih su mnogi u istorijskim gradjevinama, zamkovima, tvrdjavama, samostanima…
Fasade sa pločicama. Razlog je velika vlaga.
Na ulazu u deo grada koji se zove Ribeiro. U pozadini se vidi most koji je gradio Ajfelov inženjer u isto vreme kada je gradjena Ajfelova kula u Parizu.
