Oahu je najnaseljenije havajsko ostrvo. Od oko 1.4 miliona stanovnika Havaja, na Oahu živi više od milion. Odseli smo u Waikiki-ju, predgradju Honolulu-a, koji se prostire iza istoimene (i čuvene) plaže.
Svuda oko ostrva su peščane plaže sa prirodnom hladovinom. Gde su plaže, tu su i vetar, talasi, surferi, kokoške i kamioni sa hranom :-). Imamo utisak da je glavni problem ljudi na Oahu odlučiti (ako uopšte radite) na koju ćete plažu ići posle podne na surfovanje.
Prvog dana smo otišli na severnu stranu ostrva (“North Shore”), daleko od gradske vreve Honolulua i Waikika-ja. Divne plaže, jedna lepša od druge, poneko na njima i nezaobilazni surferi. Iz Waimea zaliva, prateċi istoimenu rečicu, popeli smo se na Waimea vodopade. Do vodopada vodi lepa staza oko koje je botanička bašta. Ovde prosto sve raste, ali su ipak većinu kultura doneli ljudi kada su počeli da naseljavaju ostrva. Nije ni čudo kada se sagleda koliko su usamljena ova ostrva u samom srcu Pacifika. Voda u samoj rečici i ispod vodopada deluje “blatnjavo”, posledica velike koncentracije oksida gvoždja u stenama sa kojih teče. A misteriju odakle toliko vode u sredini ostrva razrešili smo poslednjeg dana na ovom ostrvu.
Hibiscus raste na drvetu !!!!!!
Kokoske su svuda, slobodno setaju
Sledećeg dana smo se popeli na “Diamond Head” (u prevodu vrh dijamanta) krater koji se uzdiže istočno od Waikiki-ja i jedan je od glavnih simbola Havaja. Krater je dugo bio vojna baza, i još uvek su vidljivi bunkeri iz drugog svetskog rata. Kroz jedan takav bunker se i izlazi na vidikovac, odakle se pruža lep pogled na Honolulu i Pearl Harbour sa zapadne i Koko vulkan i ostrvo Molokai sa istočne strane. Zatim smo se popeli na još jedan lep vodopad.
Pogled na Honolulu i Weikiki sa DIamon Head kratera. I
Levo gore: Pogled na sam krater i Koko krater u pozadini.
Bunker iz rata, ispod samog vidikovca
Tradicionalni kanu. Čudno asimetričan.
Weikiki
Poslednjeg dana pred odlazak na Kauai, spojilo se nebo i zemlja. Prava tropska kiša (i jesmo u tropima) toliko je padala da smo non stop imali upozorenja na moguće poplave.
Tog dana smo planirali obilazak Pearl Harbour-a. Uspeli da obidjemo manje više sve atrakcije, izuzev memorijala brodu Arizona na kome je tog 7. decembra 1941. poginulo više od hiljadu ljudi, koji je bio zatvoren zbog vremena. Lepa izložba i film govore o uzrocima sukoba i načinu na koji su Japanci napali. Privukli su se neopaženi na 200-300 milja (skoro 4000 milja od Tokija) severno od Havaja sa nosačima aviona i napali iz vazduha suprotno očekivanjima. Zato kažu da je to bila prekretnica u pomorskom ratovanju, kraj ere ratnih brodova, i početak ere nosača aviona). Sva 4 japanska nosača potopljena su 1942. godine u bitci za “Midway”. Obišli smo i brod Misuri (Missouri) na kome je potpisana predaja Japana u Tokijskom zalivu 2. septembra 1945. Obišli smo i muzej vazduhoplovstva, koji je bave pre svega ratom na Pacifiku. Bilo je sve zanimljivo i definitivno vredno posete, ali smo na kraju imali utisak i malo previše (kao uostalom i sve u Americi) komercijalizovano.
Amerikanci su uspostavili vojne baze na Havajima još u 19. veku, svesni da su Havaji jako bitni za dominaciju na Pacifiku. I danas su na ostrvima, posebno na Oahu prisutne brojne vojne baze, verovatno i jedan od glavnih razloga što Oahu prednjači u broju stanovnika. Kauai ima oko 70,000 stanovnika (istu površinu kao Oahu), a Maui koji je malo veċi površinski, ima oko 150,000 stanovnika.
Gore: Memorijal brodu Arizona
Desno: Na brodu Misuri, na kome je potpisana kapitulacija Japana
Dole: Na podmornici Bowfin
