U Istanbulu smo rentirali auto i vozili do mesta Göreme u Kapadokiji gde ce nam biti baza za obilazak.
Reljef Kapadokije karakterišu vulkanske stene, koje su pri površini tvrdje i otpornije na eroziju. Stene su nestvarnih oblika jer je erozija učinila svoje. Rani Hrišćani su shvatili da su te vulkanske stene lako obradive. Zato su se tu i naselili počevši od 4. veka, izdubivši u tim stenama prostore za stanovanje, kao i crkve i manastire. Konfiguracija terena im je omogućavala da uoče rano neprijatelje i sklone se. Sve do dolaska Turaka (Otomanska Imperija) negde u 13. veku, ovaj deo je bio većinom hrišćanski.
Vrhunac našeg boravka u Kapadokiji bilo je letenje balonom. Svakog jutra, ako vremenski uslovi dozvoljavalu, stotine balona se popne ranim jutrom, kako bi dočekali izlazak Sunca iznad nestvarnog pejzaža Kapadokije.
Takozvani vilini dimnjaci (“fairy chmneys”). U stvari ljudi su iskopali sebi prostor za stanovanje, i onda vertikalno kroz stenu probili dimnjake.
Sledećeg jutra smo otišli da sačekamo izlazak Sunca i vidimo te čuvene balone. 
