Sa Snaefellsnes poluostva nas je ispratila kiša. I poslednji pokušaj da vidimo Kirkjufell je propao, jednostavno nismo imali sreće.
Nastavili smo ka Westfjords oblasti, na severozapadu Islanda. Ta oblast je relativno nepristupačna, i nije ni čudo sto smo dobar deo od 650km koliko smo prešli tog dana išli po neasfaltiranim putevima. Ali taj tucanik je prilično dobrog kvaliteta i moguće je voziti relativno brzo, 50-70km/h. Izmedju Dynjandi vodopada i Isafjordura su 2020 otvorili jedan moderan tunel dužine 6km, koji sa već postojećim (jednosmernim, sa mestima za mimoilaženje sa strane) tunelom isto tako dužine od oko 6km dramatično skraćuje putovanje.
Obala je kao što i samo ime kaže, veoma razudjena, puna fjordova. Deo obale pre Djupavika se zove Stradir Coast, i izuzetno je lep. U pozadini su vrhovi planina sa glečerima, bezbrojni vodopadi, i pašnjaci. Šume su retke. Ovce pasu svuda i ima ih mnogo (i kako Islandjani kažu, na slobodnoj ispaši od 843 godine pošto je tada ostrvo naseljeno).
DJupavik je bio prvo mesto koje je naseljeno na Islandu i nalazi se u lepom fjordu (kao i većina mesta na severu). Nekada je to bilo ribarsko mesto sa fabrikom za preradu ribe, danas je tu svega 7 kuća. Kaze Jeca da je doći dotle vratolomno!!!
Dynjandi vodopadi
Dynjandi vodopadi video
Ísafjörður
Put za Djupavik
Bilo je oblačno sve vreme. Stalno misliš da ćeš proći ispod oblaka, ali se ne dešava…
Djupavik
Kućica u kojoj smo spavali. Unutra su dve spavaće sobe i kupatilo. U našoj sobi, bilo je jako malo mesta pored kreveta 😊.
Iznad DJupavika su lepi vodopadi (kakvih na Islandu ima bezbroj). U pozadini je fabrika za preradjivanje ribe koja više ne radi.