Landmannalaugar se nalazi u rezervatu prirode Fjallabak na visoravni u sredini Islanda (“Highlands”). To je najpoznatiji centar za planinarenje. Ima mnoštvo staza, od kojih neke vode čak do obale. Samo mesto je spoj vulkanskih polja (od erupcije iz 1477. i manjih erupcija kasnije), mnoštva geotermalnih izvora, jezera i rečica, i stena koje su od riolita (“rhyolite”) i imaju kompleksan mineralni spektar koji se ogleda u nestvarnim bojama.
Osvanuo je prvi sunčan i vedar dan od kada smo došli na južnu obalu Islanda! To je učinilo naše naporno planinarenje još potpunijim. Popeli smo se na dva vrha, Brennisteinsalda i Bláhnjúkur. Brennisteinsalda je strato vulkan, visok 855m, koji je poslednji put imao erupciju 1961. Bláhnjúkur je vulkan visok 940m.
Na Bláhnjúkur se Zoran popeo sam i kaže da je i za njega šetnja uzanom stazom po ivici planine bila zatrašujuća. Ja sam videvši iz doline sićušne ljudske figure na vrhu zaključila da to penjanje nije za mene. Umesto penjanja nastavila sam šetnju kroz polje okamenjene lave, pa pored rečice do kampa u podnožju. Iako u polju lave postoji staza i ona nije baš tako laka. Lava je lava:-).
Lepota planinarenja na Islandu, pored fantastičnih predela, bar za mene, je u tome što nema zmija ni divljih životinja, sem polarne lisice. U Rejkjaviku turistima-neznalicama nude da se fotografišu sa figurama belih medveda. Upućeni znaju da njih nema na Islandu.
Sa oba vrha se pruža fantastičan pogled na nestvarno šarene planine, lavu i glečere. Taj osećaj i pogled je veoma teško dočarati fotografijama.
Staza vodi kroz polje lave koje je vulkan Katla izbacila u 15. veku…
… i kroz geotermalne izvore koji se puše svuda oko vas…
…a zatim se prolazi i kroz nekoliko malih lednika…
… i pored ledničkih jezera.
Staza ka Bláhnjúkur-u ide dugo po ivici litice.
Pogledi sa vrha…
