Promenili smo originalan plan (obilazak Aoste) i odlučili da vidimo kako naše omiljeno skijalište izgleda leti. Možda zato što je bilo popodne, Matterhorn se nije pomaljao iz oblaka. Posetili smo St. Hubertus i zatim se popeli do Igloo-a, restorančića na stazi broj 7. To penjanje nije bilo baš lako, možda i zbog toga što smo se penjali samom ski stazom, a ne pešačkim stazama. Sve u svemu, tu je bilo oko 500mnv koje je trebalo popeti. Srećom, Sanja i Toni iz Štipa, koji vode ovaj restoraan, su nas dočekali sa pravom gozbom, pa je sve vredelo truda.
