Planirali smo da ujutro obidjemo Jökulsárgljúfur kanjon, sa nekoliko vodopada a zatim odemo do Husavika gde ćemo se ukrcati na brod i obići zaliv zapadno od Husavika u potrazi pre svega za kitovima.
Jökulsárgljúfur kanjon je najdublji kanjon na Islandu. Isklesala ga je reka Jökulsá á Fjöllum. To je druga po dužini reka na Islandu (206km) i teče sa največeg glečera Vatnajökull ka severu ostrva. Reka je mutna jer nosi puno sitnog glečerskog peska. Obišli smo 3 vodopada, od kojih je Dettifoss najveći i najpoznatiji. Visok je oko 45m, a širok oko 100m. Debata je da li je to najveći ili drugi po redu (po zapremini vode) vodopad u Evropi. Oko 1km uzvodno od Dettifossa je Sellfoss, koji je visok samo oko 10m, ali je veoma širok i na svoj način interesantan. Treći vodopad je Hafragilfoss i nalazi se nekoliko km nizvodno, ali u poredjenju sa prva dva nije baš mnogo interesantan.
Zatim smo obišli Ásbyrgi kanjon na severu. U stvari to su litice u obliku potkovice i geološki nije potpuno jasno kako su nastale. Jedna pretpostavka je da je tuda išao kanjon reke i da su to možda davno bili vodopadi, a da se zatim korito prilikom nekog zemljotresa ili kataklizme izmestilo, i ostao neobičan oblik litica. Po mitologiji (poznate Islandske sage), neki bog je jahao sa svojim konjem, i na tom mestu je ostao trag konjske potkovice. U svakom slučaju danas je tu jako plodno zemljište i park gde smo videli ubedljivo najviše vegetacije na Islandu.
U Husaviku smo se ukrcali na brzi gumeni čamac sa još desetak ljudi i krenuli u “lov na kitove”. Obukli su nas u skafandere kao male medvede. Prednost takvog čamca je što je vrlo agilan i brz, pa smo videli mnoštvo životinja, više nego bilo gde do sada. Obišli smo prvo ostrvce sa velikom kolonijom puffin-a, a zatim se uputili u potragu za kitovima. Videli smo prvo “pilot” kitove, koji su istini za volju više delfini nego kitovi, zatim smo pratili nekoliko “humpback” kitova, i na kraju nekoliko grupa delfina.
Interesantna je priča za “humpback” kitove. Oni su dugački od 13-16m, ženka teži oko 40, a mužjak oko 30 tona. Dnevno pojedu oko tonu planktona. Ženka ide sa severnog Islanda do Kariba da rodi svoje mladunče. Razlog je jednostavan, mladunće se rodi bez zaštitnog sloja masti, i ne bi moglo da preživi u hladnoj vodi Islanda. Ženka svoje mladunče doji sa oko 600L mleka dnevno dok ne bude sposobno za put u hladnije krajeve. Ali u Karibima nema tih planktona, tako da ona sve vreme ne jede, već samo troši svoje rezerve. Ona oslabi i do 10 tona dok se ne vrati na severni island sa mladunčetom. Magi se ne poziva za džabe na kitovo mladunče…
Dobro smo se nakupili zime za vreme vožnje čamcem, pa smo posle večere otišli u geotermalni bazen gde smo se lepo zagrejali.
