Magijeva Hacijenda, Guncati, 12. septembar 2021

Al’ se nekad dobro jelo (i pilo) BAŠ…

Za roštilj su zaduženi svetski eksperti! CVi priloženi 😂

E… da je ovako svaki dan…

Sestrice 😊

Baron nas je pocastvovao svojim prisustvom…

a i Dragana i Siniša…

Nije im trebala pomoć…

a i mi smo se druškali…

Zagajička Brda – 20. mart 2022.

Zagajička Brda se nalaze na obodu Deliblatske Peščare, ka rumunskoj granici. Udaljena su oko 75km od Beograda. Mi smo išli putem za Belu Crkvu, i skrenuli ka Kajtasovu i Grebencu. U Grebencu smo parkirali, i onda stazom koju su prokrčili planinari Jelenka počeli penjanje. Otišli smo do samog vrha na 259 mnv koji je obeležen obeliskom. Neki kažu da je obelisk postavljen u vreme Marije Terezije, medjutim pouzdaniji izvori ga datiraju pred sam Prvi Svetski Rat. 

Kada se popnete iz Grebenca, dodjete na vidikovac odakle se lepo vidi kanal Dunav-Tisa-Dunav, Dunav i Karpati u daljini. Pre nego sto počnete da se penjete, ako prodjete pored divlje deponije, znajte da ste na pravom putu. 🤬🤬🤬🤬🤬🤬

Kako idete od Vidikovca do Obeliska, pejzaži postaju sve nestvarniji! Iskusni planinari (Bilja i Mihajlo) kazu da je fantastično kada je sve pod snegom ili kada ozeleni. Nama je i sada izgledalo fantastično, a sivilo jos neprobudjene prirode remetili su pupoljci divljih zumbula, kukureka i žutog gorolista koji je endemska biljka specifična za ovaj deo Peščare.

Mislim da snimci i slike sve govore…

Vidikovac

Gorolist!

Ravničarske lepotice odoljevaju izazovu ravnice …

Ravničarske lepotice su ipak stigle do vrha!

Dok smo odmarali (i nešto čalobrcnuli), pridružio nam se ovaj dasa!

Obelisk

Zaslužena riblja čorba kod Sneki (Kajtasovo). Smudj (lokalni, iz Karaša) i palačinke se ne vide, ali bilo je mesta za sve! 😋. Baš smo se lepo zagrejali, radje bi dremnuli, ali mora se kući! Sutra je radni dan (za neke) 😜

Portorož i Cervinia 28.2. – 12.3.2022

U Portorožu su nas opet dočekale mimoze (nema ih samo u Herceg Novom). Vreme je bilo prelepo, možda malo hladno, ali vedro! Ina nam se pridružila u četvrtak pošto je položila svoj ispit. 

Uživali smo u pešačenju uz more i obilaženju okoline, posmatranju delfina koji su se igrali sa terase Bernardina.

U nedelju smo poveli Iću do Milana i nastavili ka Cervinia-i na skijanje. Nije nam palo na pamet da proverimo da li ima snega, selo se nalazi na dnu skijališta na 2050 mnv, a skija se do 3500 mnv. A svežeg snega nije bilo! U selu ga nije bilo uopšte, a po okolnim visovima je tu i tamo nešto ostalo. Staze su bile lepo uredjene, i pošto smo bili sredinom nedelje, prazne, tako da samo skijanje nije bilo loše.

Vratili smo se na vreme da proslavimo mamin 89.ti rodjendan!!!

Portorož

O more…

Piran

Tartinijev trg u Piranu

Sunce zalazi iza Umaga, svaki zalazak je bio fantastičan..

Mora da je lepo posmatrati ga sa jedrilice…

Ili možda više volite Mone-a

Noću bude često i blizu nule, ali u toku dana je prelepo.

A u moru meduza na pretek…

Ina nam se pridružila da uživamo zajedno…

Bili smo i u Izoli!

Izola

Izmedju Portoroža i Pirana su lepo obeležene pesačke i biciklističke staze.

Hotel Bernardin – najkonfuzniji hotel na svetu, sobe su dole, a recepcija gore – sem toga hotel je odličan u svakom pogledu :-). 

Cervinia

Njegovo Veličanstvo Materhotn!

Cervinia je u podnožju Materhorna. Snimak je napravljen sa 2050 mnv, vrh je na 4478 mnv, teško je poverovati da je visinska razlika skoro 2500m. Snimak je napravljen rano ujutro, sunce prvo obasja Materhorn.

Sa preko 3000 mnv, sve je pod vama.

Desno: Plateau Rosa je na 3500 mnv, i na samoj granici Italije i Švajcarske. Sa druge strane Materhorna je Zermat, ali je skijanje u Cervinia-i mnogo lepše jer ima više sunca.

Neki aviončić se igrao…

On vas svuda “nadmeno, arogantno” prati…

Sanja i Metodi iz Štipa vode Igloo restoran na stazi broj 7. Znamo se već nekoliko godina, i bili smo zabrinuti kako su pregrmeli ovu krizu. Prošla godina je bila izazovna, ali im ove ide fantastično. U to smo se  sami uverili (nekoliko puta…)

 Trebinje, Herceg Novi, Ulcinj – 22-25 februar 2022.

U Beograd smo doleteli 17. februara i već sledeće nedelje obišli Ivanjicu i Trebinje da bi uručili SAMA (www.serbianama.org) donacije. U Trebinju smo obišli kasarnu gde smo davne 1980-1981 Goki i ja proveli godinu dana u vojsci, a onda i manastir Tvrdoš.

Zatim smo nastavili ka Boki i Herceg Novom gde uvek volimo da odemo. Festival mimoza je upravo prošao, ali su mimoze još uvek bile svuda oko nas. U Herceg Novom smo se prijatno iznenadili čistoćom, po tome se značajno razlikuje od svega što smo videli i u Crnoj Gori i u Srbiji. Na žalost, pogotovo u Igalu je dosta neplanski gradjeno, pa sve deluje vrlo haotično i nabacano.

Otišli smo i do Ulcinja, obišli groblje i Stari Grad, ali to je grad koji sve manje prepoznajemo. 

Za povratak smo izabrali put preko Morinja, Nikšića, Žabljaka, prešli preko čuvenog mosta na DJurdjevića Tari, i onda se kod Prijepolja uključili na stari poznati put za Crnogorsko Primorje kojim smo toliko puta išli. Put do Prijepolja i od Zlatibora do Beograda je bio relativno pristojan, ali deo od Prijepolja do Zlatibora je  u lošem stanju i jako opterećen. Sve u svemu kada smo stigli u Beograd, bili smo bas umorni. Sa usputnim stajanjima trebalo nam je oko 12 sati da predjemo tih nepuhih 600km.

Kasarna u Trebinju

Kasarna kao takva više ne postoji. U zgradama je smešten univerzitet i više drugih ustanova, a ispred je ogroman parking. Jedino se pogled na Leotar nije promenio.

Manastir Tvrdoš

Nekoliko kilometara od Trebinja, kada se podje uzvodno uz Trebišnjicu nalazi se manastir Tvrdoš iz 15. veka. Manastir je poznat po vinariji, ali i po tome što se tu zamonašio Sveti Vasilije Ostroški (nekada nazvan Ostroški i Tvrdoški) . Zbog toga smo i odlučili da na povratku obidjemo i manastir Ostrog.

Herceg Novi

Iz Trebinja smo krenuli ka Herceg Novom. Dočekala nas je prelepa Boka, i mimoze! Festival je prošao, ali su one još uvek cvetale. Lovćen je bio pod snegom.

Samo sto smo izašli da prošetamo, sreli smo Snežanu i Lazara, mali svet!

Pogled na Perast sa trajekta Lepetane-Kamenari

Odseli smo u Igalu jer je Hotel Perla zatvoren. Igalo posebno a i Herceg Novi su zaista previše (neplanski) izgradjeni…Bar je takav naš utisak, bilo je teško kretati se u februaru, možemo misliti kako to izgleda na leto.

Ali obala i more je i dalje prelepo…

Ulcinj

U Ulcinj smo došli pre svega da obidjemo baba Njakin i djed Perov grob. Ulcinj se toliko menja tako da nije baš lako snaći se, pogotovo što sam ja poslednji put bio u Ulcinju 2015. godine. Uz pomoć dobronamernih lokalaca našli smo groblje i djedovu i strika Nikovu grobnicu. Nalazi se na starom groblju koje je podeljeno na 3 dela, pravoslavni, katolički i muslimanski. 

Posle obilaska groblja prošetali smo do Starog Grada i zatim se vratili u Herceg Novi gde su nas Snežana i Lazar izveli na večeru u Zeleniki.

Strikova i Djedova grobnica. U pozadini se vidi kapela na katoličkom delu groblja. A sa desne strane (gledajući iz ove perspektive) je pravoslavna kapelica i 3 velika lepa čempresa. 

Pogled uz glavnu ulicu od zgrade opštine. Plac sa kućom je bio negde na desnoj strani, ali ja to nisam mogao da prepoznam.

Stari Grad je lepo sredjen…

Našli smo i mesto da predahnemo, ali taj rt u pozadini bez hotela Jadran 

Stara razglednica Ulcinja sa hotelom Jadran. To je bila izmedju dva rata rezidencija kralja Aleksandra, a posle rata hotel. Oštećen je u zamljotresu 1979. godine i srušen. Taj rt više nikada neće biti isti…

Šta reći…

Pristan je kao mravinjak. Sve je jasno kada se uporedi sa razglednicom iz sedamdesetih…

Pogled ka hotelu Albatros i Velikoj Plaži…Tu je još uvek ostala borova šuma.

I pogled ka Valdanosu, tu je već dosta više izgradjeno.

Boka i Morinj

Rešili smo da se vratimo preko Nikšića kako bi obišli Manastir Ostrog. Put nas je vodio do Morinja i zatim preko neverovatnog crnogorsko hercegovačkog krša do Nikšića. Ali pogledi na Boku su bili nestvarni…

Morinj

Manastir Ostrog

Manastir je smešten visoko na okomitoj litici i iz doline se vidi samo kao mala bela tačka. Put do Manastira je krivudav i opasan, ali bar nije bilo gužve. Ako postoji jedna dobra stvar sa pandemijom korone, to je da nema mnogo turista čak i na veoma popularnim mestima. Obišli smo mošti svetog Vasilija Ostroškog (i Tvrdoškog) i popeli se do gornje crkve bez ikakvog čekanja.

Ovde smo već blizu manastira…

Most na DJurdjevića Tari

Na Žabljaku smo stali da ručamo. Iako je sredina zimske sezone, turista nije bilo mnogo. Prava šteta jer je snega bilo dovoljno. Put nas je posle Žabljaka vodio preko čuvenog mosta na Djurdjevića Tari, izgradjenog po projektu inženjera Mijata Trojanovića 1940 godine, pred sam rat. Dugo je bio (možda još uvek jeste) most sa najdužim rasponom u Evropi od svih mostova napravljenih od armiranog betona. 

Prilaz Žabljaku

Ozbiljno uredjena država, krave prelaze tačno gde je označeno…

A tu su bile i kozice…

…i ovčice…

Prelepi most!

Reka Tara

Beograd

Mart nam je pun rodjendana… U jednom danu čak 3: Dedin, Jecin i Biljin

Mamu smo mogli videti i razgovarati sa njom samo preko ograde. Dom su otvorili tek u maju kada smo se mi već vratili… Srećom, ima dobro društvo, a tu se našla i jedna maca!

Stražilovo

Lepa staza vodi iz podnožja do vrha, i uz nju su table sa stihovima iz Djačkog rastanka…

Deliblatska Peščara

Sa Biljom i Mihajlom i društvom iz Jelenka…

Manastir Manasija

Manastirska tvrdjava je dobrim delom obnovljena, najviša kula je kula despota Stefana Lazarevića, ktitora Manastira.

Resavska Pećina

Vodopad Veliki Buk, izvor Resave

Lugarnica kod manastira Mala Remeta