Danas završavamo našu 17-dnevnu ekskurziju na Islandu. Napravili smo pun krug oko ovog severnog ostrva. Ukupno preko 4500km, što asfaltom što po bespuću. Subaru koji smo rentirali je sve to lepo izdržao. A i Zoran koji je sve to vozio.

Kakvi su nam utisci?
U muzeju vulkana na Novom Zealandu sam pročitala “da ljudska civilizacija postoji samo zahvaljujući dobronamernosti geoseizmičkih sila”

Čini nam se da to nigde nije očiglednije nego na Islandu. Ovde smo mogli da vidimo kako zemlja nastaje i nestaje u erupcijama vulkana prolazeći kroz nepreglednu lavu, ponekad još toplu od skorašnjih erupcija, drugu par hiljada godina staru koju već savladjuje mahovina, uporno poljsko cveće i trava. Onda dolaze glečeri koji to polako bruše, reke sa moćnim vodopadima koje nastavljaju da formiraju fjordove, litice, jezera. Te geološke sile su Islandu podarile jeftinu i ekološki čistu hidro i geotermalnu energiju koja se pametno koristi.

U takvom okruzenju žive Islandjani, izdržljiv i uporan narod koji drži do sebe i pomalo se drži za sebe. Iako im je zimi skoro 6 meseci mrak, a leta su kratka, i za naša očekivanja hladna, Islandjani su medju najsrećnijim narodima na svetu. Veruju svojoj državi i sa malo onoga što imaju pokušavaju mnogo da naprave.

Imaju predivne konje koje smo vidjali kako slobodno pasu svuda po Islandu. Njihovi konji su veoma traženi u svetu. Takodje imaju i ovce koje su potpuno slobodne i koje smo vidjali na najverovatnijim liticama kako pasu, uglavnom u grupama od po tri (mama i dva jagnjeta). Okosnica islandskog turizma su farmeri. I mi smo par puta odseli u kućama za goste pri farmama. Tu smo imali prilike da malo bolje upoznamo lokalce i njihovu kulturu.

Za kraj nam samo ostaje da odlučimo sta je na nas ostavilo najveci utisak.
Planinarenje po Landmannalaugar-u, Goddafoss, Gullfoss ili Seljandofoss, ili neki drugi od bezbrojnih vodopada, konji i ovce po livadama, jurnjava za kitovima, ili druženje sa fokama u laguni glečera?
Ako su slike vrednije od hiljadu reči, pogledajte slike pa nam pomozite da izaberemo najlepši momenat sa Islanda.
Pozdrav do sledećeg puta!

Video kompilacija

U Rejkjavik smo stigli oko podne 18.jula. Ceo grad, od oko 130 hiljada stanovnika (gradsko jezgro), nalazio se u nekoj izmaglici. Mi smo mislili da je to zato što je oblačno ali nam danas jedna islandjanka reče da je to dim iz trenutno aktivnog vulkana (nova pukotina blizu Mount Fagradalsfjall) koji se nalazi nedaleko odavde a koji smo posetili na samom početku našeg puta.

Dopalo nam se šarenilo boja i kreativnih murala koje nas je zateklo u glavnom gradu Islanda a kojim očigledno pokušavaju da osveže sivilo severnog mora i učine duge noći podnošljivijim.

Puno se gradi, dizalice su svuda. Zgrade deluju moderno, sa puno stakla (doduše trostrukog!). Rejkjavik je počeo kao ribarsko naselje pre 100-nak godina i nema neku arhitekturu. Na Islandu, a posebno u Rejkjaviku je jako puno Poljaka koji rade sve poslove od turizma preko gradjevinarstva. U gradu ima i prilično turista. Uglavnom Amera.

Što zbog nestašice radne snage, što zato što su islandjani praktičan narod, nema neka velike podele poslova. Svi rade sve. I to nam se dopalo. Mislimo da je pozitivno sa mnogo strana. Čak i u velkim hotelima radnik sa recepcije će takodje raditi i u baru i u spa i na služenju doručka.

Ovde smo odseli u Rejkjavik Residence kompleksu. Koncept je opet neobičan. Ni ovo nije klasičan hotel. To su ustvari novi moderni apartmani koji se nalaze u originalnim kućama koje su potpuno renovirane i na čiju istoriju podsećaju crno bele fotografije iz života porodica koje su tu živele početkom 19. veka. Večerali smo u jednom starom tradicionalnom Islandskom restoranu.

Sutradan smo otišli na jos jedno od mnogobrojnih PCR testiranja. Za čudo, opet smo negativni.
Ostatak dana smo proveli u šetnji gradom. Čak se i sunce probilo kroz vulkansku maglu i bilo je veoma prijatno.

Mnogo bazena sa toplom vodom, ali u pozadini se vidi toplana – tek da ne bude sve idilično

 Landmannalaugar se nalazi u rezervatu prirode Fjallabak na visoravni u sredini Islanda (“Highlands”). To je najpoznatiji centar za planinarenje. Ima mnoštvo staza, od kojih neke vode čak do obale. Samo mesto je spoj vulkanskih polja (od erupcije iz 1477. i manjih erupcija kasnije), mnoštva geotermalnih izvora, jezera i rečica, i stena koje su od riolita (“rhyolite”) i imaju kompleksan mineralni spektar koji se ogleda u nestvarnim bojama.

Osvanuo je prvi sunčan i vedar dan od kada smo došli na južnu obalu Islanda! To je učinilo naše naporno planinarenje još potpunijim. Popeli smo se na dva vrha, Brennisteinsalda i Bláhnjúkur. Brennisteinsalda je strato vulkan, visok 855m, koji je poslednji put imao erupciju 1961. Bláhnjúkur je vulkan visok 940m.

Na Bláhnjúkur se Zoran popeo sam i kaže da je i za njega šetnja uzanom stazom po ivici planine bila zatrašujuća. Ja sam videvši iz doline sićušne ljudske figure na vrhu zaključila da to penjanje nije za mene. Umesto penjanja nastavila sam šetnju kroz polje okamenjene lave, pa pored rečice do kampa u podnožju. Iako u polju lave postoji staza i ona nije baš tako laka. Lava je lava:-).

Lepota planinarenja na Islandu, pored fantastičnih predela, bar za mene, je u tome što nema zmija ni divljih životinja, sem polarne lisice. U Rejkjaviku turistima-neznalicama nude da se fotografišu sa figurama belih medveda. Upućeni znaju da njih nema na Islandu. 

Sa oba vrha se pruža fantastičan pogled na nestvarno šarene planine, lavu i glečere. Taj osećaj i pogled je veoma teško dočarati fotografijama.

Staza vodi kroz polje lave koje je vulkan Katla izbacila u 15. veku…

… i kroz geotermalne izvore koji se puše svuda oko vas…
 

…a zatim se prolazi i kroz nekoliko malih lednika…   

… i pored ledničkih jezera.

Staza ka Bláhnjúkur-u ide dugo po ivici litice.

Pogledi sa vrha…

Pošto smo popili kafu i doručkovali pod vinovom lozom u Arbakki kući, oprostili smo se od naseg domaćina i krenuli ka Rejkjaviku, da tako zatvorimo pun krug oko Islanda koji smo zapoceli 3. Jula.

Na 36 km od Rajkjavika zaustavili smo se da posetimo Tringvelir nacionalni park. U srcu ovog nacionalnog parka nalazi se najveće prirodno jezero na Islandu. Ovo je nekada davno bilo mesto na kome su se Islandske glavešine okupljale i donosile zakone. Bazaltne stene i reka koja puni jezero su ovde napravile pravu pravcatu prirodnu tvrdjavu. Skoro pa kao Kalemegdan :-).

Prirodnu tvrdjavu je prokopala rečica koja se uliva u jezero. Neverovatno koliko je pravilan taj bedem.

Na ovom mestu su se okupljale Islandske glavešine i donosile zakone, dok ih nisu prvo Norvežani a potom Danci porobili. I dan danas odavde vode planinske staze ka svim krajevima Islanda. Crkva i kućice su izgradjene u 19. i 20. veku, i danas služe kao jedna od rezidencija Islandskog premijera.