Na samom jugu (najjugozapadnija tačka Evrope), nalaze se dva rta, St. Vincent sa svetionikom i Sagres sa tvrdjavom iz 16. veka. To je kraj (ili početak) Evrope o kome Portugalci toliko pevaju u svom čuvenom fado-u.
Sagres – tvrdjava iz 15.veka. Sagradio ju je princ Enrike Moreplovac (“Henry the Navigator”) na početku najslavnijeg perioda u Portugalskoj istoriji, doba otkrića (“Age of Discovery”).
Prespavali smo u okolini Saleme. Sledećeg dana smo nastavili uz Algarve obalu ka Španiji i Sevilji. Put nas je vodio preko malog gradića Carvoeiro i mesta Faro koje je centar Algarve regiona.
Algarve obala je mnogo razvijenija nego Alentejo (zapadna obala Portugala). Sve je podredjeno turizmu, jako puno se gradi, i začudilo nas je koliko ima Amerikanaca. Na ulici čujete samo američki engleski. Već dugo se u Americi dosta priča o Portugalu kao idealnoj destinaciji za penzionisanje. Sa svim što se dešava, možda i ne treba da nas čudi. A na sam izbor nemamo prigovora…
Carvoeiro po topologiji dosta podseća na Ulcinj!
Ulazak u stari deo gradića Faro.
Katedrala se nalazi na glavnom gradskom trgu i izgradjena je krajem 13. veka.
Napustili smo Portugal i krenuli ka Sevilji. Put nas je dalje vodio ka Jaénu i Valenciji. Kroz prelepu Andaluziju vozili smo regionalnim putevima i uživali u beskrajnim maslinjacima.
Stigli smo u Sevilju predveče i večerali u jednom interesantnom restoranu (“Pepe Hillo”). To veče smo se prvi put čuli sa Mašom, bila je razočarana što se nismo vratili sa sastanka sa prijateljima, i oduševljena volovima na zidu! 🙂
Ujutro smo prošetali Seviljom, obišli katedralu (najveća gotska katedrala na svetu, veća je i od Aja Sofije), i arhiv Indijskih otkrića (Archivo General de Indias) i zatim nastavili ka Jaén-u.
Seviljska Katedrala… Kristofer Kolumbo i njegov sin su sahranjeni u katedrali, kao i Ferdinand III od Kastilje, kralj koji je osvojio Sevilju od Mavara.
U arhivu Indije u Sevilji naišli smo na pano o svim unirvezitetima srednje i južne Amerike koje su Španci osnovali, počevši od 16. veka. U Santo Domingu, Dominikanska Republika, osnovan je unirvezitet 1538. godine.
Put nas je dalje vodio preko Rondo-a i Karmone. Na žalost nismo imali mnogo vremena za obilazak, posebno Rondo-a. Andaluziju ćemo staviti na listu za jedan duži put…
Napokon smo stigli u Jaén. Kao i većina mesta u Andaluziji, gradić je smešten na vrhu brda. Čuven je po katedrali iz 16. veka.
Iz Valencije smo nastavili duž obale do Lloret del Mar.
Valence sam po sebi ne bi zaslužio nikakvo posebno spominjanje. Ono što name je bilo interesantno je što su se razni restorani na glavnom gradskom trgu lepo organizovali, kod jednoga naručite piće, kod drugoga klopu, kod trećega kafu… I uživate uz svirku lokalnog benda.
U Sestriere smo svratili bez nekog velikog prethodnog plana. Sačekala nas je velika gungula. Tog dana se u Sestriere-u završavala biciklistička trka oko Italije, čuveni Giro d’Italia.
Malo smo predahnuli, i nastavili dalje. Čekao nas je put do Milana i sutradan do Portoroža. Proveli smo na putu 3 nedelje, prešli preko 6000 km, spavali u 14 različitih kreveta, i uželeli se svoje kućice.