U Rejkjavik smo stigli oko podne 18.jula. Ceo grad, od oko 130 hiljada stanovnika (gradsko jezgro), nalazio se u nekoj izmaglici. Mi smo mislili da je to zato što je oblačno ali nam danas jedna islandjanka reče da je to dim iz trenutno aktivnog vulkana (nova pukotina blizu Mount Fagradalsfjall) koji se nalazi nedaleko odavde a koji smo posetili na samom početku našeg puta.
Dopalo nam se šarenilo boja i kreativnih murala koje nas je zateklo u glavnom gradu Islanda a kojim očigledno pokušavaju da osveže sivilo severnog mora i učine duge noći podnošljivijim.
Puno se gradi, dizalice su svuda. Zgrade deluju moderno, sa puno stakla (doduše trostrukog!). Rejkjavik je počeo kao ribarsko naselje pre 100-nak godina i nema neku arhitekturu. Na Islandu, a posebno u Rejkjaviku je jako puno Poljaka koji rade sve poslove od turizma preko gradjevinarstva. U gradu ima i prilično turista. Uglavnom Amera.
Što zbog nestašice radne snage, što zato što su islandjani praktičan narod, nema neka velike podele poslova. Svi rade sve. I to nam se dopalo. Mislimo da je pozitivno sa mnogo strana. Čak i u velkim hotelima radnik sa recepcije će takodje raditi i u baru i u spa i na služenju doručka.
Ovde smo odseli u Rejkjavik Residence kompleksu. Koncept je opet neobičan. Ni ovo nije klasičan hotel. To su ustvari novi moderni apartmani koji se nalaze u originalnim kućama koje su potpuno renovirane i na čiju istoriju podsećaju crno bele fotografije iz života porodica koje su tu živele početkom 19. veka. Večerali smo u jednom starom tradicionalnom Islandskom restoranu.
Sutradan smo otišli na jos jedno od mnogobrojnih PCR testiranja. Za čudo, opet smo negativni.
Ostatak dana smo proveli u šetnji gradom. Čak se i sunce probilo kroz vulkansku maglu i bilo je veoma prijatno.
