15 juli je bio najkišovitiji dan na našem putu po Islandu. Ali plan je plan i ni kiša nije mogla da ga mnogo promeni.
Ujutru smo popili kafu u lepoj kući za goste pri farmi Lindartún gde smo spavali. Nadali smo se da ćemo usput naći mesto za doručak, ali to nije bio slučaj. Imali smo oko 80-tak kilometara vožnje do Vik-a i čuvenih crnih plaža. Prvo smo obišli svetionik sa kog se pružao pogled na okean koji je belim talasima udarao u plaže crne od vulkanskog peska. Veoma dramatičan pejzaž. Odatle smo se spustili do same plaže koja je uokvirena neobičnim vertikalnim bazaltnim stenama.
Zorana je stigao talas i natopio mu cipele vodom, a ja sam već bila toliko gladna te smo se brže bolje sklonili u obližnji restoran na vruću čorbu i kroasane. Dopada mi se što Islandjani uvek imaju neku supu na repertoaru restorana. Em volim supe em me lepo zagreju.
Pošto smo se okrepili, nastavili smo prema Skogafossu, još jednom od mnogobrojnih, ali uvek iznenadjujuce različitih vodopada.
Popeli smo se par stotina metara strmim stepenicama do vrha vodopada. Zoran je krenuo da se zabavlja fotografisanjem sa filterima ali je kiša imala druge planove. Morali smo da odustanemo i krenemo dalje. Trebalo je po planu obići još jedan vodopad i Þórsmörk, kraj sa lepim pejzažima i vidicima ali smo odustali zbog kiše.
Umesto toga krenuli smo tragovima sunca koje se tu i tamo pojavljivalo medju oblacima. Tako smo stigli do Glugafoss-a sasvim slučajno pa smo i njega obišli. Potom smo se uputili na tradicionalnu islandsku jagnjeću supu u obližnji restoran, koji je takodje i umetnička galerija u kojoj prave grnčariju od vulkanskog peska. Restoran i čorba su nam ostali u lepom sećanju.
Durhólaey svetionik i Reynisfjara plaža
Oko plaže su bazaltne stene u prepoznatljivim stubovima.
Skógafoss vodopadi
Do vrha vodopada penje se sa 527 stepenika.
Od vrha vodopada počinje jedna od najlepših planinarskih staza na Islandu, koja vodi do Þórsmörk-a. Na samom početku je veliki broj vodopada. Planirali smo duže planinarenje ali je kiša bila neumoljiva.
Glugafoss vodopadi
Gornji deo vodopada pravi jezerce koje se posle preliva preko donjeg dela.
U restoranu u Hvolsvöllur-u zatekli smo dobrodošlicu i na našem jeziku!