Heimaey ostrvo, jedino nastanjeno ostrvo od svih Westman ostrva na južnom Islandu, je najjužniji, i ako se izuzme sam Rejkjavik, najrazvijeniji deo Islanda. Učestvuje sa 12% u ribarstvu celog Islanda. 1973. godine se dogodila vulkanska erupcija na ostrvu koja je promenila i izgled samog ostrva, gradića (Vestmannaeyjar) i njegove luke. Oko 500 kuća je srušeno, ali na sreću niko nije nastradao što govori o tome koliko su Islandjani organizovani. Na žalost, kiša je padala sve vreme, tako da smo veći deo ostrva obišli samo kolima.
Interesantna priča je i da su negde u 16 veku Alžirski gusari došli do ovog ostrva i odveli jednu polovinu stanovnika u belo roblje. Vrlo ih se malo kasnije vratilo na ostrvo.
Vestmannaeyjar
Jedini gradić na ostrvu. Ima mali akvarijum u kome se brinu o 2 beluga kita i puffin-ima koji ponekad zalutaju u gradić pa ih deca donesu u akvarijum.
Luka sa kraterom u pozadini
Zemlja sa desne strane na slici nije postojala pre erupcije 1973. godine. Polivali su lavu morskom vodom ne bi li je ohladili i zaustavili njeno kretanje i opasnost da im zatvori luku. Srećna okolnost je da su dobili luku koja je bolje zaštićena nego što je bila pre erupcije, ali to je bila puka slučajnost.
Na južnom kraju ostrva je rt, kažu da je to i oficijelno najvetrovitija tačka na Islandu. Mi iskreno nismo primetili neku razliku. Na južnoj obali je svugde jako vetrovito!
Puffin-i
Na ostrvu se nalazi i jedna od najvećih kolonija puffin-a na Islandu. Te ptice Interesantno izgledaju sa kljunom koji menja boju zavisno od toga da li je sezona parenja ili ne, nezgrapno lete mašući krilima 400 puta u minuti, ali su vrlo dobri plivači i gnjurci. Oni nadju svog partnera, izlegu mlade i zajedno se brinu o njima. Kada dodje vreme migracija, tipično na sever u predele bogate ribom, razdvoje se mužjak i ženka, ali se sledeće godine opet sastanu na istom mestu. Ima mnogo misterija o njhovim migracijama, a i o tome kako se prepoznaju kada se ponovo sretnu. Ako se desi da jedan partner zakasni, onaj drugi ume da nadje novog partnera. Ali ako se stari partner vrati, nastaje borba. Kažu da je u aprilu bilo mnogo okršaja u ovoj koloniji.
Na vrhu kolonije su izgradili zelenu drvenu kućicu u koju može da se udje samo sa jedne strane, i ima prozore sa ostalih strana za posmatranje puffin-a. Oni se tako ne uznemiravaju, a ljudi mogu da im pridju vrlo blizu.
Kolonija puffin-a. Grade svoje kućice u zemlji i organizovani su oko svoje uske zajednice, ženka, mužjak i mladunče.
Kljun im je obojen jarkim bojama u sezoni parenja. Što je veći i jače obojen, to je mužjak “perspektivniji”! A baš su pozeri!
Slikanje iz kućice!
Seljalandsfoss i Gljúfrafoss (Gljúfrabúi) vodopadi
Na povratku su nam ova dva vodopada bili uz put, pa smo ih obišli. Svaki je interesantan na svoj način. Ispod Seljalandsfoss vodopada može da se prodje (normalno, izadjete kao da je neko sručio kantu vode na vas). A Gljúfrafoss je vodopad koji pada kroz procep u steni.
