Sticajem okolnosti zbog otkazanog puta za Bali, proveli smo više vremena u Sidneju i relativno ga lepo upoznali. Imali smo vremena da napravimo dva izleta van grada, na fantastične Blue Mountains, i da obidjemo plaže i nacionalni park severno od grada. Slike sa ta dva puta su na posebnim stranicama.
Vreme nas bas nije služilo, pošto je (skoro) svakog dana padala kiša. Kažu da Sidnej u ovo doba godine nikada nije bio zeleniji. Posle požara, koji su dobrim delom ugasile velike kiše, kazu da pravog leta više nije ni bilo. Jednog juta smo otišli na riblju pijacu peške, i pokisli kao miševi. Kako je grad brdovit, bujice vode slivale su se niz ulice.
Posle mirnog Novog Zelanda, Sidnej nas je u prvi mah podsetio na Njujork. Ljudi koji zure, puno kola i autobusa, povremene sirene (ne baš kao u Njujorku). A onda smo shvatili da postoji i opuštenija strana, recimo za ručak je izgleda uobičajeno da se popije pivo ili vino, plaže su pune i radnim danima, ceo grad živi na vodi, oko razudjene Sidnejske luke (Sydney harbour). Zbog lepe klime i prirode, život je orijentisan ka prirodi, vikendom su nacionalni parkovi oko Sidneja puni ljudi, zaliv je bio pun jedrilica, a na Manly-ju su se održavala takmičenja dece u surfovanju (kao što se u Bethesdi odrzavaju takmičenja dece u tenisu).
U toku ručka, mnogi izadju da trče pored luke ili kroz neke od mnogobrojnih parkova. Močda je tako i u Njujorku, ali Sidnej definitivno ima više parkova :-). Botanička basta koja se pruža iza zgrade Sidnejske opere, je ogromna mirna oaza, sa raznolikim biljkama i mnoštvom ptica, koje kao i na Novom Zelandu nisu preterano plašljive.
Od gradskih plaža obišli smo čuveni Bondi i Manly. Obe plaže imaju lep žuti pesak i na okeanu su (van Sidnejske luke). Talasi su visoki, idealni za surfovanje. Bondi nam je izgledao više mondenski, sa restoranima u zaledju plaže., dok je Manly jako dugačka plaža, gde svako može naći nesto za sebe. Percepcija je, bar naša, da vas čim udjete u vodu u Australiji čekaju ajkule. Pričajući sa lokalcima, saznali smo da se poslednji fatalni napad ajkule desio 60-tih, i to na plaži unutar Sidnejske luke. Navodno su 30-tih, pošto je broj napada bio veliki, postavili mreže na svim plažama. Navodno je sever Australije (Darwin, Cairnes) mnogo problematičniji sto se tiče napada ajkula, ali i aligatora, i raznih vrsta oktopusa.
Kada smo rešili da ostanemo duže u Sidneju, preselili smo se iz hotela u airbnb stančić sa druge strane Rocks (deo koji izlazi na most, sa druge strane opere, popularan zbog velikog broja restorana) – pogledajte mapu sa strelicom. Mesto je bilo idealno za obilazak grada i restorana, jer je blizu svega, a opet daleko od turističke gužve i vreve.
I na kraju, poseta Sidneju ne bi bila potpuna bez posete Sidnejskoj operi. Gledali smo Karmen i interesantnoj postavci, klasična priča postavljena u manje više sadašnjem vremenu, kostimi iz 60tih, 70tih. Don Jose-a je pevao Yonghoon Lee, tenor iz Južne Koreje (pevao je u istoj ulozi u Metropolitenu), a Carmen Carmen Topciu, rumunski mecosopran.
Bondi plaža
Šetnja od Bondi plaže do Watson’s Bay-a i ferija. Nevreme je dolazilo sa juga, ovo je pogled na sever, ka Manly-ja.
I pogled na jug.
Podseća na Merylin Monroe, zar ne? 🙂
Pre nego sto smo sreli pravog Koalu, naleteli smo na ovoga u Botanickoj Basti.
Ovaj čeka Mikusa da se sa njim druži
Pogled na Operu i Most iz Botanicke Baste
The Rocks
Zabavljača na sve strane… Ne pušta štap iz ruku, pitam se zašto?
U Operi (4. marta, pre Toma Hanksa i Rite Vilson, i u drugoj dvorani)
Subota ujutro, kao da je ceo Sidnej izašao na jedrenje
Hiljadu načina da se daska preveze
Surferi čekaju svoj red za takmičenje…