Put iz Dunedina ka Te Anau nas vodi uglavnom širokom zelenom dolinom oivičenom planinama. Oko nas su na hiljade ovaca koje kao da je neko razbacao po zelenim proplancima kao kokice (popcorn). Zato nije ni čudo sto su u srcu ove oblasti podigli spomenik baš ovcama koje su zaslužne za razvoj Novog Zelanda. Doduše naš je utisak da ni krave ne zaostaju po broju za ovcama. Česta su stada sa stotinak i više grla. Zvanično je kažu danas 30 miliona ovaca na 4.6 milliona Novo Zelandjana, dok je 80/tih bilo 60 miliona ovaca i 4 miliona Kiwija.
Te Anau je malo mesto na ivici Fiordland nacionalnog parka. Odatle imamo izlet na Milford Sound. Jedan od najlepših fjordova na Novom Zelandu. I mesto koje se mora videti kažu Kiwiji. Nalazi se na najvećem jezeru Južnog ostrva. U tom kraju nedavno (početkom februara) su bile velike poplave koje su izazvale odrone na putevima i zbog toga je Milford sound bio zatvoren do danas. Naš izlet je originalno i bio planiran za sutra (22. februar)🤞🤗🙃
Mesto spavanja večeras-manastir u kome su živele časne sestre! Manastir se nekada nalazio u rudarskom kraju ali kada su rudnici zatvoreni i on je zatvoren. Onda su ga desetak godina kasnije podelili na četiri dela, preneli ovde i ponovo “sklopili”!
Na ulasku u hotelčić/manastir stoji ispovedaonica i naš domaćin, neki šaljivdžija, kaže tu gosti prvo moraju da se ispovede pre nego što udju u hotel. Na kraju se ispostavilo da ispovedaonica krije u sebi lift 🤣.
Jedna crtica koja mislim da lepo oslikava ovdašnju kulturu otvorenosti i poštenja: Juče dok smo se vozili kroz vikendaška naselja pored obale, reče nam vodič da kada su vlasnici u kućama oni istaknu zastavu da komšije znaju da su kod kuće. Samo sam pomislila kako bi lopovi u ostatku sveta iskoristli ovaj inače lep običaj.
