Evo nas u Dunedinu, danas studentskom gradu koji su davno osnovali kopaci zlata i iseljenici is Škotske. Na putu ovamo smo zastali pored još jednog glečerskog jezera (Waiki lake) a onda smo po savetu naše Jece B. posetili plažu sa čudnim okruglim kamenjem-Moeraki boulders. Ovi ogromni okrugli kamenovi su formirani pre više miliona godina na morskom dnu u procesu sličnom kao što školjka pravi biser. Zatim je morsko dno uzdignuto i postalo obala a njih je erozija počela polako da spira sa obale u more. Kažu da ih ima još u strmim stranama obale.
Dunedin nas je odmah osvojio svojom viktorijanskom arhitekturom i strmim ulicama poput San Francisca. Kao što rekoh osnovali su ga Škoti. Dunedin je stara galska reč za Edinburg (Edinburough).
U istom duhu je i mesto na kom smo odseli – Fletcher lodge. Jos jedan sme[taj vredan pomena. Moj utisak je da kiwis vole udobnost, kao i sav normalan svet, ali da nisu opterećeni markama. Recimo sva deca u svim školama, ne samo privatnim, su u uniformama. Elem, po savetu naše domaćice Eve, na večeru smo otišli krivudavim putem tik uz okean. Ovi “tik” je zaista tik. Put je uzan, krivudav i imedju leve strane (moje suvozačke!) i mora uglavnom nije bio ni ceo pedalj. Nigde nikakva zaštitna ograda – big minus za kiwije koje sam nedavno pohvalila da se veoma brinu o bezbednosti.
Ali vredelo je, večera je bila super.
Zatim smo veče krunisali posmatranjem plavih pingvina u svom prirodnom staništu. Plavi pingvini su najmanji od svih pingvina, visoki su ok 30 cm. Bilo je predivno! Preslatki su dok trapavo trče sa plaže da nahrane svoje pingvinčiće. Morali smo da sačekamo da baš padne mrak (9:15-9:30) a onda su samo krenuli da izranjaju u grupicama od po 5-6. Predivno!
Nismo smeli da ih slikamo sa blicem Jer ih takvo svetlo oslepi privremeno (24 sata) ali je to dovoljno da postanu nečiji plen. Rekli su nam da je zaslepljen pingvin-mrtav pingvin, pa smo se tog pravila strogo pridržavali. Sve u svemu bilo je fantastično!
