Nelson je navodno najsunčaniji grad na Novom Zelandu, sa interesantnim gradskim centrom. Tog jutra smo se još malo prošetali po Nelsonu i lepo doručkovali u švedskoj pekari. Zoran je bio oduševljen bagetom i sendvičima! Zatim smo nastavili ka kaikorui kroz Marlborough regiju, najpoznatiji vinarski kraj na Novom Zelandu. To su nepregledni vinogradi, sa obe strane puta, dokle god pogled seže. Zastali smo u Wairau River vinariji, pored Blenhajma, i kupili bocu chardonnay-a. Nismo mogli da probamo vina jer je Zoran morao da vozi (levom stranom!).
Potom smo nastavili ka Kaikouri. U toku našeg boravka ovde odsedali smo na raznim i uvek intetesantnim mestima. Sve je uglavnom vrlo moderno i udobno. Koliba, doduše ultra moderna, u kojoj smo odseli u Kaikouri jedna je od par mesta vrednih posebnog pomena. Nalazi se van gradića, na visoravni iznad mora i potpuno je izolovana. U toku noći se samo čuo huk okeana i videlo se nekoliko svetala. Unutra pak maksimalan komfor. Ujutru nas je skoro pa posetilo celo stado krava.
Jos jedna crtica, iz Kaikoure a i uopšte: Kiwiji su vrlo uljudni vozači. Putna mreža je optimizovana za količinu saobraćaja – uglavnom su to obični putevi dobrog kvaliteta sa jednom trakom u oba pravca, i sa povremenim dodatkom trake za preticanje (passing lane), ili mesta gde se moze sporije vozilo skloniti (stop bay). I naše iskustvo je da se sporija vozila uredno sklanjaju bržima od sebe na tim mestima. Dobar deo mostova, čak i na tim magistralnim putevima je samo sa jednom trakom pa jedni druge propuštaju.
