Opraštamo se sa Novim Zelandom posle 3 i po nedelje. Sta reći? Očekivali smo da je priroda lepa ali smo ipak bili zatečeni lepotom i raznolikošću toga što smo smo videli. Očekivali smo da su ljudi prijatni, ima ih manje od 5 miliona u celoj zemlji, ali smo bili zatečeni time koliko su svi opušteni i prijateljski raspoloženi. Normalno, za tri i po nedelje nije moguće prodreti u sve detalje života u jednoj zemlji ali nam se čini da Kiwiji imaju puno toga na šta mogu da budu ponosni. Bar iz perspektive dva, mladja, penzionera 😊
Moguće je da za mlade ambiciozne ljude Novi Zeland pruža samo ograničene mogućnosti – privreda je uglavnom bazirana na poljoprivredi, šumarstvu i turizmu. Verovatno zato neki i odlaze.
Evo još nekih zapažanja:
- Nismo mogli da se načudimo broju ovčica koje smo videli i tome kako mirno pasu na velikim pašnjacima. I onda smo shvatili da nemaju predatore, nema vukova i medveda, pa nema ni potrebe da se uteruju u tor ili nešto slično.
- Ne samo da nema vukova ni medveda, nema ni zmija. Obećana zemlja za bezbrižno planinarenje.
- U sistematski obilazak vinarija nismo išli, to ostavljamo za sledeći put. Ali jesmo probali dosta vina, posebno sauvignon blanc iz Marlborough-a i Hawk’s Bay-a i pinot iz Otaga. Jeca kaže da smo postali alkosi, skoro svakog dana smo stukli po jednu bocu 😊.
- Policajca nigde nismo videli. Ne znamo ni kako izgleda. Kola saobraćajne policije smo vidjali ali nas nisu dirali 😊. Čuli smo da ima dosta kamera, verdikt ćemo saopštiti kada dobijemo sve kazne za brzu vožnju (levom stranom).
- Javni satovi ne rade nigde (sem u Hokitiki!?!). Čudo jedno. Valjda je vreme na NZ relativno.
- Putevi su obično dve trake, po jedna u svakom pravcu. Gustina saobraćaja je takva da nema potrebe za više. U toku leta česte su popravke kada se jedna traka zatvori, i saobraćaj naizmenično propušta drugom trakom. To sve funkcioniše, jedino mi smo uvek naleteli na radove kada su oni imali pauzu za ručak (čitaj nema nikoga 😊).
- Interesantni su mostovi sa jednom trakom, čak i na magistralnim putevima.
- Deca su u velikoj većini škola uniformisana.
- Svi su vrlo savesni po pitanju zaštite prirode, svuda je vrlo čisto. U poredjenju sa Sidnejom gde ima svega…
- Puno mladih iz svih krajeva sveta, južne Amerike, Evrope, ali i SAD i Kanade dolazi na NZ da radi uglavnom u turizmu. Do 30 godina lako dobijaju radne vize (kao work and travel). I svi oni deluju jako srećno. Produžavaju boravak i čini se da nemaju nameru da se vraćaju kući. “outdoors” aktivnosti koje im pruza NZ retko mogu da nadju drugde u svetu.
- Imamo utisak da se na NZ najbolje vidi životni moto Z generacije (rodjeni posle 1996): “Radi da bi živeo umesto živi da bi radio“ kao baby boomeri i svih pre njih.
- Sve je naivno i nevino pošteno. Ističu zastave kada su u kući da komšije znaju da su tu!?!😊
- …
Dolazeći u Novi Zeland bili smo radoznali da upoznamo jednu daleku zemlju na par nedelja i to je to. I mislili smo da je to put koji se radi jednom u životu. Odlazeć sa Novog Zelanda sigurni smo da ćemo doći opet. Imamo već listu mnogo toga što smo propustili da vidimo i što bi voleli da vidimo sledeći put.
Ovaj put smo menjali lokacije skoro svakog ili bar svakog drugog dana i prešli skoro 4000 kilometara (uglavnom levom stranom 😂) za mesec dana. Sledeći put bi ostali duže na nekim mestima, kao recimo Weiheke, Nelson, Dunedin, Queenstown, Wellington i naravno Hamilton gde smo ovog puta propustli da probamo Jecinu (B.) supicu!
Kia koa! Do (skorog) vidjenja!
Prešli smo oko 1200km na severnom, i oko 2800km na južnom ostrvu.