Woody Hanger Lodge u kome smo odseli u Whitiangi je usamljena oaza mira na vrhu jednog brda, sa divnim pogledom na gradic i zaliv. Generalno vreme je oko 20C, u toku dana bude malo toplije, ali su noći sveže i prijatne. Od kada smo došli spavamo sa otvorenim prozorima. Nije ni čudo sto su kiviji (kiwi’s), kako novozelandjani sebe zovu, opušteni i srećni. Preko dana imaju sunce i more a noću tišinu, vetrić i huk sova.
Iz Whitiange smo nastavili istočnom stranom Coromandel poluostrva ka Rotorua-i. Zapadna strana je mnogo lepša i bogatija nego istočna, i to se odmah vidi. Plaže na zapadnoj strani su peščane i bele, na istočnoj ima mnogo više kamena i tamnog peska. Ali predeli su svuda nestvarni, planinski brežuljci koji dolaze do mora, neverovatno puno krava, ovaca i koza koje mirno pasu po tim brežuljcima. Kažu da je u jednom momentu na Novom Zelandu bilo 60 miliona ovaca i 3 miliona ljudi. Novi Zeland nema nikakve sisare, osim par slepih miševa tako da ovce i krave nemaju čega da se boje. Nema ni reptila, sto ja posebno volim (J).
Moja (J) teorija je da su svi sisari nestali posle masivne eksplozije Lake Taupo vulkana pre 1800 godina i da su se samo ptice vratile. Kažu da je to bila najveća erupcija u poslednjih 5000 godina na svetu, i da se vulkanski dim video čak do Kine. Proveriću jednog dana na Googlu. Haha.
